бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ХIердизирая тарихлизи

ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.

 

Нуни дила макьалализиб ил мягIна урус мезлизиб лебси кьяйда пайдалабирис, гьамадли биахъес. Диктатура ибси гъай латинна мезличиб «dictatura» ибси мягIнализибад бакIибси саби. Ил политикала шайчибси кабиз саби. Ил журализиб азадси суд бируси ахIен, илкьяйдали чучи къаршиси политикала кьукья хIебирар. Чебаахъес, лебси саби или пикри акIахъес чумал партия, яра чула хIерудилиувси политик дакIуирули вирар. Демократияла журализиб сегъуна-биалра секIал, низамлизиб барсдеш яра саби низам пикрибарес багьандан дахъал хIянчи дирули дирар. Ил низам хIукуматла декIар-декIарти шалубазиб хIербирули бирар. Парламентлизиб, судлизиб, хIукуматлизиб ва президентла администрациялизиб. Диктатурализиб ил бусягIят кьабулбиру.

Диктатурала декIардеш, чедибра гьанбушиливан — цадехI някъбазиб хIукумат бихIни. Илгъуна журализир хIякимти биркIни (выборы) яра бекIлил дурахIедуркIу яра чебаълис дурадуркIу, амма илдачиб чус хIяжатти адамти яра сай диктатор виркIу. Политикала илгъуна журализиб азадси СМИ хIебирар. Илдачи имцIаси хIеруди биру ва чус дигути багьахъниби сари кадирхъяхъути. ЦагьатIи лишан лебси саби диктатурала — дакIудирути яра хъардирути къадагъаби.

Нушала, адамтала тарихлизиб бахъал сабри диктаторти. Гьаб-убла гьанхIебушаслира, гъаибил даршдуслизиб биубти чумал бурис. Нушала улкализиб, Советский Союзла замана лебилра ХIукуматла бурги диктатортази халбарес вири. Илди чула алавчарси кьукьяли, партияла хужаимтани биркIутири. Советский Союзла Коммунистический партияла Центральный комитетла Генеральный секретарь бикIусири итхIелила улкала хужаимла къуллукъ. Цаибси сайри лебилра дунъяличив машгьурси ва бегIлара цIакьси нушала пачалихъла диктаторлизи халвируси Иосиф Сталин. Дурала пачалихъла хужаимтазивад бегIлара машгьурси диктатор сайри, сайра Сталинна замана хIерируси ва хIукумат някъбазивси Германияла хужаим Адольф Гитлер. Ил фашист сайри, суненира чула кьамла адамти чебяхIбирути, цархIилти чус гьалаб бузес хIяжатти саби, яра къирбарес ибси пикриличилси. Левсири илгъуна фашист Италияла пачалихълара — Бенито Мусолини.

Политикала хIекьлизиб бузути гIялимтани диктатурала чумал жура декIардирули сари: дявила, партияла, ца чевяхIвируси (персоналистский) ва арагIебси (тоталитарный). Илди декIардулхъути сари чIянкIли жамигIятличи хIеруди бирнила журали ва чули кьабулдирути хIукмуртачирли, амма лерилра журабала ца лишан — цабехIлизиб хIукумат жамигIятли хIеруди барес хIебируси.

Чузиб хIукумат калахъес багьандан, диктатортани дахъал уюнти дакIудиру: пачалихъла законти дарсдиру, дурала улкназив яра ухIнав душман пикривиру. Пачалихъла давла сунела мякьлабтас, сай гIевурцутас бедлуга. Камси замана диктаторли пачалихъла сурсатуни цаладяхъили, пикридарибти секIал детерхахъес вирар. Амма, заманала гIеркъадешли, азадти хIукуматла (жамигIятла) органти агнили ва азадти СМИ къадагъала сарнили, пачалихъ гьалабяхI башни тIашбилзули саби, имцIабирули саби рушбатчиби, дакIудирули сари далагардешуни. Диктатурала ахир ца саби. Сегъуна сабил — хIердизирая тарихлизи.

 

 

Руслан Ражабов

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Юсуф Идбаг

(бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   Буньяминра ватурли, хъайгIи чарбухъун илди, Якьубли хьаркабаиб, урши чинава, или. - Туснакълизив тевал, - иб, - хъулкидеш багьанали, - Хъулкидеш дирухIели, хIушани чебаадав? Ил секIал бирхIебирни балас дила уршили, Аллагьла ﷻ кьадарличи сабурбирисра...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Имам Абу ХIамид МухIяммад аль-Гъазалини вебкIес гьалаб белкIунси кагъар гьалабирхьулра   «Бурая бисути дила юлдашунази, ну вебкIили чеибти, бурая децIбикIути дила исламла узбази ва рузбази: «Гьанмабиркахъидая, ну гьарли-марли вебкIибси или. Аллагь ﷻ багьандан мадикIудая ил бебкIа...


Суалти-жавабти

- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб? - УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи...


БегIлара халаси багьа

Гьачам мургьи-арц дирцуси тукейзи риштIаси рурси ракIиб ва хьанцIа рангла дурхъаси къаркъализибад цалабяхъибси баки сунес бедахъес тиладибариб.  – ХIела ил асес арц леру? – хьарбаиб туке вегIли, - ил кьалли дурхъаси саби. - Гьайгьай, дила дахъал арц лер, – рикIар рурси ва...