бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ХIердизирая тарихлизи

ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.

 

Нуни дила макьалализиб ил мягIна урус мезлизиб лебси кьяйда пайдалабирис, гьамадли биахъес. Диктатура ибси гъай латинна мезличиб «dictatura» ибси мягIнализибад бакIибси саби. Ил политикала шайчибси кабиз саби. Ил журализиб азадси суд бируси ахIен, илкьяйдали чучи къаршиси политикала кьукья хIебирар. Чебаахъес, лебси саби или пикри акIахъес чумал партия, яра чула хIерудилиувси политик дакIуирули вирар. Демократияла журализиб сегъуна-биалра секIал, низамлизиб барсдеш яра саби низам пикрибарес багьандан дахъал хIянчи дирули дирар. Ил низам хIукуматла декIар-декIарти шалубазиб хIербирули бирар. Парламентлизиб, судлизиб, хIукуматлизиб ва президентла администрациялизиб. Диктатурализиб ил бусягIят кьабулбиру.

Диктатурала декIардеш, чедибра гьанбушиливан — цадехI някъбазиб хIукумат бихIни. Илгъуна журализир хIякимти биркIни (выборы) яра бекIлил дурахIедуркIу яра чебаълис дурадуркIу, амма илдачиб чус хIяжатти адамти яра сай диктатор виркIу. Политикала илгъуна журализиб азадси СМИ хIебирар. Илдачи имцIаси хIеруди биру ва чус дигути багьахъниби сари кадирхъяхъути. ЦагьатIи лишан лебси саби диктатурала — дакIудирути яра хъардирути къадагъаби.

Нушала, адамтала тарихлизиб бахъал сабри диктаторти. Гьаб-убла гьанхIебушаслира, гъаибил даршдуслизиб биубти чумал бурис. Нушала улкализиб, Советский Союзла замана лебилра ХIукуматла бурги диктатортази халбарес вири. Илди чула алавчарси кьукьяли, партияла хужаимтани биркIутири. Советский Союзла Коммунистический партияла Центральный комитетла Генеральный секретарь бикIусири итхIелила улкала хужаимла къуллукъ. Цаибси сайри лебилра дунъяличив машгьурси ва бегIлара цIакьси нушала пачалихъла диктаторлизи халвируси Иосиф Сталин. Дурала пачалихъла хужаимтазивад бегIлара машгьурси диктатор сайри, сайра Сталинна замана хIерируси ва хIукумат някъбазивси Германияла хужаим Адольф Гитлер. Ил фашист сайри, суненира чула кьамла адамти чебяхIбирути, цархIилти чус гьалаб бузес хIяжатти саби, яра къирбарес ибси пикриличилси. Левсири илгъуна фашист Италияла пачалихълара — Бенито Мусолини.

Политикала хIекьлизиб бузути гIялимтани диктатурала чумал жура декIардирули сари: дявила, партияла, ца чевяхIвируси (персоналистский) ва арагIебси (тоталитарный). Илди декIардулхъути сари чIянкIли жамигIятличи хIеруди бирнила журали ва чули кьабулдирути хIукмуртачирли, амма лерилра журабала ца лишан — цабехIлизиб хIукумат жамигIятли хIеруди барес хIебируси.

Чузиб хIукумат калахъес багьандан, диктатортани дахъал уюнти дакIудиру: пачалихъла законти дарсдиру, дурала улкназив яра ухIнав душман пикривиру. Пачалихъла давла сунела мякьлабтас, сай гIевурцутас бедлуга. Камси замана диктаторли пачалихъла сурсатуни цаладяхъили, пикридарибти секIал детерхахъес вирар. Амма, заманала гIеркъадешли, азадти хIукуматла (жамигIятла) органти агнили ва азадти СМИ къадагъала сарнили, пачалихъ гьалабяхI башни тIашбилзули саби, имцIабирули саби рушбатчиби, дакIудирули сари далагардешуни. Диктатурала ахир ца саби. Сегъуна сабил — хIердизирая тарихлизи.

 

 

Руслан Ражабов

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Суалти-жавабти

- Хала БархIилара Кьурбан-Байрамлара ургабси манзиллизиб бусурман адамтас мукъри дирес асубирусив? Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарсилизи халбирули саби. - Гьайгьайрагу, асубируси саби. Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарси ибси дугIла пикри саби. ШаригIятли илдигъунти секIайчи...


ХIяжла рукнурти

ХIяж динна рукнуртала ца саби, гIялам халкьла вегI Аллагьлис ﷻ бируси гIибадатуназибад халасигъуна. ХIяж адамличи гIямрулизиб гьачам баресцун саби чебси, сунени назру баралли ахIенси.   ХIяж чеббиънилис шел шартI лер: бусурман виъни, балугълавиъни, дагьричевси виъни, азадси виъни, хIяжбарес...


Игитуни – гьар бархIила гIямрулизиб

Хьунул адам ва биштIати берцахъиб   Ишди бурхIназир Дагъистайчи чедакIибти тIабигIятла гьанагарти анцIбукьуни къячхIедикибти цалра дагъистанлан кахIелун ургар илини гьанбикиб. Дигалли шагьуртазир, дигалли шимазир, дахъал заб-марка дарили, гьар бархIила гIямрулизир, бекIахъудила шуртIразир...


Бархьдеш

ГIярабиялизиб кIел гечликьяна сафарличи дурабухъири. Илди башули бамсурхIели, тIашбизурли бамсриахъес кьасбариб. Илдазивад цала шел бехIцIари лерри, кIиибилла биалли хIябал. Илди букес или кабиибхIели, ца шалгIевулхъуси гьункья къаршиикиб. Илдани илра живариб чучил варх кьацIли укахъес. Илдани...


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...