бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Имам Абу ХIамид аль – Гъазали

Имам Абу ХIамид аль – Гъазали

Имам Абу ХIамид аль – Гъазали

Байрамла адабуни

– Байрамлис гьалабси дуги гIибадатлизиб беркIес

– Савли вазес

– Умути палтар чегьес

– Миск пайдалабарес

– Бамсриагарли такбир бучIес

– Гьаман Аллагь ﷻ гьануршес

– Дигиличилси, хIурматличилси хIяйчив вирес

-Такбиртала ургаб «СубхIяна-Ллагь», ва «АльхIямдилиЛлагь» ирес

-ДехIибайс гIергъи лехIкахъили байрамла хутIбаличи лехIихъес

– Рамазан базла байрамлис мижитлизи укьяйчи се-биалра беркес

– Мижитлизи ца гьунчивад вякьи, цархIил гьунчивад чарухъес.

 

Садакьа бедлугнила адабуни

– Дигеси саби мискинси варгили садакьа бедлугни, сай тиладиличил дугьайзайчи

– Садакьа бедлугухIели ил цархIиллис чехIебаахъес

– Садакьа бедибхIели иличила чизилра хIебурес

– Кумек тиладибарибсиличи гIяхIли вирес

– КьиркьирхIейкIес

– Мискинсилис сунени тиладибарибси секIал бедес чебиркур яра малхIямли кьабулхIейкес

– Эгер кумекличи хIяжатли дугьайзурси мискин иличи лайикьли ахIен, ва илала яшавла даража ункъли саби ибси пикри шайтIай уркIилизи каберхахъалли, илис Аллагьли ﷻ дедибти керисес асухIебирар, сенкIун илди мискинни ихтияр хIясибли касибти сари.

 

Давлачевси адамла адабуни

 – Мурталра кагибсили, гIяхIти къиликъуначил виэс

– Уктемдеш, хамдеш агарли вирес

– Мурталра шукрубирес

– ВегIла мас гIяхIти мурадунас харжбирес

– Мискинтас пишвяхъили гьунивиэс ва илдачи пикрибяхIчииэс

– Лебилра адамтала саламлис жаваб чарбирес

– ВегIла бурусиличил ва баркьудлумачил вегIла даражаличи кьабулли виъни чебиахес

– ГIяхIти ва жагати дугьби дурес

– Адамтачил валиркес

– Имкан хIясибли гIяхIти баркьудлумазиб кумек бирес.

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


ХУРЕГ БАЛКЬАРАХЪНИ

Долма (8 порция) ГIягIнидиркур: ТIутIила кIапIри – 300 гр; белкьунси диъ – 1 кг; биринж – 1 стакан; цIуба жерши – 1; итан жерши – 4 цула; бурт – 400 гр; кьар, зе, исиут, дерубти специяби – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: тIутIила кIапIри зукьиси...


Суалти-жавабти

- Хала БархIилара Кьурбан-Байрамлара ургабси манзиллизиб бусурман адамтас мукъри дирес асубирусив? Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарсилизи халбирули саби. - Гьайгьайрагу, асубируси саби. Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарси ибси дугIла пикри саби. ШаригIятли илдигъунти секIайчи...


Игитуни – гьар бархIила гIямрулизиб

Хьунул адам ва биштIати берцахъиб   Ишди бурхIназир Дагъистайчи чедакIибти тIабигIятла гьанагарти анцIбукьуни къячхIедикибти цалра дагъистанлан кахIелун ургар илини гьанбикиб. Дигалли шагьуртазир, дигалли шимазир, дахъал заб-марка дарили, гьар бархIила гIямрулизир, бекIахъудила шуртIразир...


Хьунул адамла дехIибала

Хьунул адамла дехIибайзир мурул адамлайзирад декIардулхъути цацадехI хасдешуни дирар, илди кIидехIлалра хьулчи ца биалра.   БегI гьалаб ил хасдеш декIарбулхъан, хьунул адамли дехIибала дехIдирхьухIели «Аллагьу акбар» или някъби ахъдурцухIели, илхIели ва кIинайс гьар...


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...