бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

 

- Асубирусив бекIлил дехIибала хIедируси рурсиличи хъайчикайэс?

- БегI гьалаб чебиркур сен илини дехIибала хIедирутил белгибарес? Эгер илини чараагарти дехIибайчи къаршили инкар буцили риалли, яра илала сегъуна – биалра бутIаличи, ил шайчиб гIялимтала цаси пикри хIясибли ил рурси мунапикьлизи халрируси сари. Илгъуна хьунул адамличи хъайчикайэс асубируси ахIен. Эгер илини дехIибала азгъиндеш сабабли хIедирули риалли, амма дехIибала чараагарси чебла биъни балули риалли, илгъуна рурсиличи хъайчикайэс асубирар. Амма хъайчикайрухIели черрикIибси Аллагьлизирад ﷻ урухкIуси риалли, гьатIира гIяхIси саби.

(«Фатава аль – Курди»)

 

- ДехIибала халдирутив, эгер памперсличилси виштIаси дехIибала дируси мерличи кайъили виалли, яра къячилкули виалли?

- Эгер памперсличилси виштIаси дехIибала дирусиличи кайалли, яра ил уцалли дехIибала дулъути сари. ДехIибала дируси кьалтинничи кайили виалли яра дирусиличи бара къячикалли дулъути ахIен.

 

 

- Асубирусив хьунул адамлис гъез чедатурли духъяндиахъес?

- Ислам диннизиб гъез чедатурли духъяндиахъес адамла гъез яра хIяйвантала гъез пайдаладарили, чула диъ хуреглизи пайдалабарес асухIебирути, яра асубирути, амма исламла тяхIяр-кьяйда хIясибли хIеделгьунти къадагъабарибси саби. Шери хIерякьунсилис ва шерирсилисра (мура ихтияр агарли)къадагъабарибси саби гъез духъяндиахъес. Шери рякьунси хьунул адамлис мура ихтиярличибли асубируси саби синтетикала яра гIягIниси тяхIярли белгьунси хIяйва, амма адамла гъез асубируси ахIен.

Бурес чебиркур, гъез дурцахъуси клейли яра капсулали шин гачхIедиркахъули диалли, гъуслю гьарли-марсилизи халхIебиру. Эгер гъез гIеркъадирахънила тяхIяр шин гачдиркесли ва лерил гъез дирцес виэсли барили биалли, гъуслю халбируси саби.

 

 

- ВебкIибси адамла лебдеш бекIбирнила тяхIяр-кьяйда сегъунти сари?

- Адам вебкIили гIергъи, илала лебдеш хIербируси саби гIергъиси тяхIярли:

  1. ВебкIибсила сунела вегIдешлизиб ахIенси се–биалра биэс асубирар, ил чарбарес чебиркур, мисаллис дихьалис батурси мас.
  2. ХIяриихьес арц декIардирути сари (иша шерирси хьунул адам карурхуси ахIен, илала харжани муруйчи хъарти сари).
  3. ВебкIибсила чеблуми черихъути сари, ЧевяхIси Аллагьла ﷻ гьаларти чеблумачивад вехIихьили.
  4. ВебкIибсила васият таманбируси саби.
  5. Илди дарили гIергъи, калунси лебдеш букьурти-ургаб гьаб-гIергъидеш хIясибли буртIуси саби.

(«Мугъни аль-МухIтаж»)

 

- Гелешмеш магьар дирхьухIели сунени тавбадарниличивли умуси рурсиличил цугсили вирусив?

- Ил суайзир гIялимтала пикруми декIардиркули сари. Имам ибну ХIаджар аль-Гьайтамила пикри хIясибли, тавба дарибси бунагькар умуси рурсиличи цугси ветаруси сай чIянкIли ца дусла гIергъицун. Рахли илала бунагь зина барни биалли, ил цугсили мурталра ветхIерар. Имам ар – Рамлила пикри хIясибли, бунагькар гелешмеш рурсилис цугсили ветаруси сай тавбадарибмад, эгер илини зина барили виаллира.

 

 

- Нажас лебти палтар дихес асубирусив?

- Палтар сунечирра нажас лебти дехIибайчир, КягIба-алав тIаваф бирухIели ва цархIилти тяхIуртазир дихес къадагъабарибси саби. Илдигъунти гIибадатла рукнуби хIедируси манзил къадагъа агара, мисаллис адам хIяйвантачи хIеруди бирули, узули виалли ва нажасли дясунти палтарличил вашес къаршибиркули биалли.

Амма нажасличил палтар балу-балули нясдирес къадагъабарибси саби, дясунти палтар дихес къадагъа агара.

Илкьяйдали шинкIати, нажасли дясунти палтарра дихес асухIебирар, эгер нясдеш цархIил палтарличи яра кьаркьайчи къячдилкнила урехи лебли биалли. Ил тяхIярли берубси нажасли дясунти палтарра шинкIаси кьаркьайчи яра шинкIати удирти палтарличи чегьес асухIебирар, сенкIун нажас шинкIадешличил гъудурбиэс асубирухIели.

 

 

- Асубирусив бусурман хьунул адамлис перманентный тяхIярли дяхI дикес?

- Перманентный макияж — нудби микропигментирование бикIуси тяхIяр пайдалабарили рурхьни саби. Ил жураличил нудби рурхьнила татуировка бирниличи (кьаркьайчир някьиш адилтIни) мешути дахъал лер. Ил бирухIели камлиу рурхьуси секIал гъярцIаси буреба пайдалабарили бухIнайуси саби. Ил секIайзиб гIядатла татуировкалара перманентлара декIардеш агара. ДекIардеш чIянкIли татуировкалис пигмент камлиу мурхьли бухIнакайънилизиб саби ва адамла кьаркьайчиб даимлис кавлуси саби.

Буралли, илди кIелра журализиб халаси декIардеш агара. Тату Аллагьли ﷻ къадагъабарибси саби. Аллагьли ﷻ лягIнатбушибси саби татуировкаби дирутачи, нудби лутIутачи ва илди дарахъес тиладибирутачи, жагадешлис цулбала ургала рурчутачи, ЧевяхIсини акIахъубти куц-кабиз дарсдирутачи.

 

 

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Жагьти бургъанти

Аллагьла Расулли ﷺ бегI гьалаб Маккала халкь ислам динничи жибарибхIели ва къанчанас суждабирахъес къадагъабарибхIели, илис илала гъамтира бархли душманти бетаур. Илдани илис ва илала асхIябтас къияндешуни алкIахъес бехIбихьиб.   Идбагдешла 13 – эсил дуслизиб сунела асхIябтачил варх ил...


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...


Урги-дергализивад иртан

Умурия гIяскуртани алавбуцибхIели, душмантала ургъан лацла хъарличи ацIили Аллагьал Расулла ﷺ шайчи децIагести гъайли угьули, вявкайкIулри. Иличиб децIагеси се лебси бусурмантас? Гьарил бусурман ургъаннис дигулри кавшес илгъуна увяхIси адам. Амма ил кавшес къияннири, сенкIун ил ахъси ва гьамадли...


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...