бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

 

- Асубирусив бекIлил дехIибала хIедируси рурсиличи хъайчикайэс?

- БегI гьалаб чебиркур сен илини дехIибала хIедирутил белгибарес? Эгер илини чараагарти дехIибайчи къаршили инкар буцили риалли, яра илала сегъуна – биалра бутIаличи, ил шайчиб гIялимтала цаси пикри хIясибли ил рурси мунапикьлизи халрируси сари. Илгъуна хьунул адамличи хъайчикайэс асубируси ахIен. Эгер илини дехIибала азгъиндеш сабабли хIедирули риалли, амма дехIибала чараагарси чебла биъни балули риалли, илгъуна рурсиличи хъайчикайэс асубирар. Амма хъайчикайрухIели черрикIибси Аллагьлизирад ﷻ урухкIуси риалли, гьатIира гIяхIси саби.

(«Фатава аль – Курди»)

 

- ДехIибала халдирутив, эгер памперсличилси виштIаси дехIибала дируси мерличи кайъили виалли, яра къячилкули виалли?

- Эгер памперсличилси виштIаси дехIибала дирусиличи кайалли, яра ил уцалли дехIибала дулъути сари. ДехIибала дируси кьалтинничи кайили виалли яра дирусиличи бара къячикалли дулъути ахIен.

 

 

- Асубирусив хьунул адамлис гъез чедатурли духъяндиахъес?

- Ислам диннизиб гъез чедатурли духъяндиахъес адамла гъез яра хIяйвантала гъез пайдаладарили, чула диъ хуреглизи пайдалабарес асухIебирути, яра асубирути, амма исламла тяхIяр-кьяйда хIясибли хIеделгьунти къадагъабарибси саби. Шери хIерякьунсилис ва шерирсилисра (мура ихтияр агарли)къадагъабарибси саби гъез духъяндиахъес. Шери рякьунси хьунул адамлис мура ихтиярличибли асубируси саби синтетикала яра гIягIниси тяхIярли белгьунси хIяйва, амма адамла гъез асубируси ахIен.

Бурес чебиркур, гъез дурцахъуси клейли яра капсулали шин гачхIедиркахъули диалли, гъуслю гьарли-марсилизи халхIебиру. Эгер гъез гIеркъадирахънила тяхIяр шин гачдиркесли ва лерил гъез дирцес виэсли барили биалли, гъуслю халбируси саби.

 

 

- ВебкIибси адамла лебдеш бекIбирнила тяхIяр-кьяйда сегъунти сари?

- Адам вебкIили гIергъи, илала лебдеш хIербируси саби гIергъиси тяхIярли:

  1. ВебкIибсила сунела вегIдешлизиб ахIенси се–биалра биэс асубирар, ил чарбарес чебиркур, мисаллис дихьалис батурси мас.
  2. ХIяриихьес арц декIардирути сари (иша шерирси хьунул адам карурхуси ахIен, илала харжани муруйчи хъарти сари).
  3. ВебкIибсила чеблуми черихъути сари, ЧевяхIси Аллагьла ﷻ гьаларти чеблумачивад вехIихьили.
  4. ВебкIибсила васият таманбируси саби.
  5. Илди дарили гIергъи, калунси лебдеш букьурти-ургаб гьаб-гIергъидеш хIясибли буртIуси саби.

(«Мугъни аль-МухIтаж»)

 

- Гелешмеш магьар дирхьухIели сунени тавбадарниличивли умуси рурсиличил цугсили вирусив?

- Ил суайзир гIялимтала пикруми декIардиркули сари. Имам ибну ХIаджар аль-Гьайтамила пикри хIясибли, тавба дарибси бунагькар умуси рурсиличи цугси ветаруси сай чIянкIли ца дусла гIергъицун. Рахли илала бунагь зина барни биалли, ил цугсили мурталра ветхIерар. Имам ар – Рамлила пикри хIясибли, бунагькар гелешмеш рурсилис цугсили ветаруси сай тавбадарибмад, эгер илини зина барили виаллира.

 

 

- Нажас лебти палтар дихес асубирусив?

- Палтар сунечирра нажас лебти дехIибайчир, КягIба-алав тIаваф бирухIели ва цархIилти тяхIуртазир дихес къадагъабарибси саби. Илдигъунти гIибадатла рукнуби хIедируси манзил къадагъа агара, мисаллис адам хIяйвантачи хIеруди бирули, узули виалли ва нажасли дясунти палтарличил вашес къаршибиркули биалли.

Амма нажасличил палтар балу-балули нясдирес къадагъабарибси саби, дясунти палтар дихес къадагъа агара.

Илкьяйдали шинкIати, нажасли дясунти палтарра дихес асухIебирар, эгер нясдеш цархIил палтарличи яра кьаркьайчи къячдилкнила урехи лебли биалли. Ил тяхIярли берубси нажасли дясунти палтарра шинкIаси кьаркьайчи яра шинкIати удирти палтарличи чегьес асухIебирар, сенкIун нажас шинкIадешличил гъудурбиэс асубирухIели.

 

 

- Асубирусив бусурман хьунул адамлис перманентный тяхIярли дяхI дикес?

- Перманентный макияж — нудби микропигментирование бикIуси тяхIяр пайдалабарили рурхьни саби. Ил жураличил нудби рурхьнила татуировка бирниличи (кьаркьайчир някьиш адилтIни) мешути дахъал лер. Ил бирухIели камлиу рурхьуси секIал гъярцIаси буреба пайдалабарили бухIнайуси саби. Ил секIайзиб гIядатла татуировкалара перманентлара декIардеш агара. ДекIардеш чIянкIли татуировкалис пигмент камлиу мурхьли бухIнакайънилизиб саби ва адамла кьаркьайчиб даимлис кавлуси саби.

Буралли, илди кIелра журализиб халаси декIардеш агара. Тату Аллагьли ﷻ къадагъабарибси саби. Аллагьли ﷻ лягIнатбушибси саби татуировкаби дирутачи, нудби лутIутачи ва илди дарахъес тиладибирутачи, жагадешлис цулбала ургала рурчутачи, ЧевяхIсини акIахъубти куц-кабиз дарсдирутачи.

 

 

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...


Хьунул адамла дехIибала

Хьунул адамла дехIибайзир мурул адамлайзирад декIардулхъути цацадехI хасдешуни дирар, илди кIидехIлалра хьулчи ца биалра.   БегI гьалаб ил хасдеш декIарбулхъан, хьунул адамли дехIибала дехIдирхьухIели «Аллагьу акбар» или някъби ахъдурцухIели, илхIели ва кIинайс гьар...


Заб-маркала асурти

Хабарагарси балагь чисалра кьадармабиаб, хъярхъли кабухъун хIеркIлис я инсан къаршимайкаб.   Мартла 28-личир Дагъиста ванзаличир дебали тамашала анцIбукьуни кадикиб. Гьалабси дуги МЧС-ла багьахъни бакIибсири жагIял дахъал заб ва дягI дирар или. Иличи илцад-декIар пикри чилилра бяхIчихIеиб,...


Имам Абу ХIамид аль – Гъазали

ЛукIути адамтала адабуни - Жагали лукIес - Кьалам гIяхIил пайдалабирес - Халаси пикри бяхIчииэс бархьли лукIнила правилобачи - Математикала хIисаб далес - Дархьти жавабти бекIдирес балес - Жагати палтар челгьес - Миск пайдалабирес - Тарих балес - ГIякIа (налогуни) дедлугниличила ва илди...


ХIяжла рукнурти

ХIяж динна рукнуртала ца саби, гIялам халкьла вегI Аллагьлис ﷻ бируси гIибадатуназибад халасигъуна. ХIяж адамличи гIямрулизиб гьачам баресцун саби чебси, сунени назру баралли ахIенси.   ХIяж чеббиънилис шел шартI лер: бусурман виъни, балугълавиъни, дагьричевси виъни, азадси виъни, хIяжбарес...