бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Редакциялизи суал

Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив?

- Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва дуббуцари лерсилис. Илди къалабаси тяхIярли черахъесра чебси саби багьана агарли уркалунти диалли.

Рахли илди хъумартурли яра зягIипли уркали диаллира черахъес гIягIниси саби.

Я хIяжли, я цархIил журала гIибадатли фарзла дехIибайзивад ва дуббуцарлизивад акьувалтуси ахIен.

ШафигIитунала мазгьабла машгьурси гIялим ад-Димъяти сунела «ИгIанату ат-ТIалибин (т.3, б.135)» бикIуси жузлизиб бурули сай, кьабулбарибси хIяжли лерил бунагьуни ицуси ибси пикриличила: цацабехIти гIялимти бикIули саби лерил бунагьуни ицути или, итдилтани биалли буриб, диштIати бунагьуницун сари ицути или.

Ил багьандан хIушаб гIягIнибиркур тавба дарили, дехIибала ва дуббуцари черахъес ва илала гIергъицун хьулдикIес ЧевяхIси хIушачивад чевурхниличи.

 

- Асубирусив хьунуйс муруйчилси гъамдешличи кьабулагардеш багьахъес?

- Муруй ибси хIебирнила шайчиб багьес чебиркур, нушуз – ибси хIебирни, декIти бунагьуназибад цализи халбируси саби. Иличила бурули саби аз-Захаби ва Ибн ХIаджар имамтани.

Аллагьла Расулли ﷺ буриб: «Хьунул муруй жирарибхIели мура бурушлизи ракIес кьабулхIерикили, муруй хьунуйчи гьимиличил дуги беркIалли, ил шаладикайчи малаикунала лягIнатлиур рирар» (аль-Бухари, Муслим).

Имам ан-Навави, ил хIядисличила сунела пикри бурули викIар: «Ил хIядис далилли бируси саби, хьунул адамли муруйчил гъамдешличи кьабулагардеш багьахъни къадагъаласи биънила».

Амма хьунул адамли муруйчилси бархбасличи разили хIериъни багьахъес рирар гIергъити тяхIуртазиб:

- сунела арадешлис зарал бирули биалли ва изиаралли;

- муруйчилси бархбас илала нясдешли хIейгеси биалли, мисаллис, илизибад башуси жяргаси гягI сабабли;

- илала кьабулагардеш, динна кьануннти хIясибли муруйчилси гъамдеш асухIебирнили биалли, мисаллис хIяйзлизирхIели (менструация), яра нифаслизирхIели (послеродовые выделения).

Хьунул адамтас багьес чебиркур, мурул адамтала хьунул адамтала шайчир ихтиюрти лерти диъни ЧевяхIси Аллагьли ﷻ ва Илала Расулли ﷺ кадизахъурти, иличибли муруйс мукIурси хьунул – ил ЧевяхIсилис мукIурси сари ва лехIхIяйхъни ЧевяхIсиличи лехIхIяйхъни саби. Идбаг ﷺ викIусири (мягIна): «Эгер ЧевяхIси Аллагьлис ﷻ ахIенси сужда барес асубируси биалри, нуни хъарбираси хьунрази чула муйлас сужда бирахъес».

Аллагьла Расулли ﷺ хьунул адамтас насихIят бурухIели илди жибирусири чула муйлас гIяхIулабиахъес, илди разибирахъес: «Мурул разили ватурли ребкIибси чи хьунул адам риаллира, ил Алжанализи арицIур» (ат-Тирмизи, Ибн Маджа).

(«ТухIфат аль-МухIтаж», ХIашия аш-Ширвани, «ХIашия аль-Буджайрими», «Ас-Сирадж аль-Мунир»).

 

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Юсуф Идбаг

(бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   Буньяминра ватурли, хъайгIи чарбухъун илди, Якьубли хьаркабаиб, урши чинава, или. - Туснакълизив тевал, - иб, - хъулкидеш багьанали, - Хъулкидеш дирухIели, хIушани чебаадав? Ил секIал бирхIебирни балас дила уршили, Аллагьла ﷻ кьадарличи сабурбирисра...


ВегIла улка багьандан цIахли саби

ИшбархIи дила белкIлизиб нуни ахъбурцисра, дила бекIлизибцун ахIи, бахъал цархIилтала бургазибра алкIуси суал. Абдал ахIенси, гIядатла адам иличила пикрихIейкIес хIейрар. Ил суал жура-журала зягIипдешуназибад биштIати арабарес или арц учидяхъес кьасли телевидениелизирад чедиахъути передачабачила...


Вайтира лер, гIяхIтира...

- АхIерси редакция, адамти лебси ва цархIилтира мераначир дирути жиндрачила ва шайтIунтачила бурили дигахъира, илдала уми лертив?   - БегI гьалаб бурес чебиркур илдачила гIягIниагаршал гьанбуршес хIейгесилизи халбируси саби. Илдала уми дурес, илдала санигIятуначила ва журабачила гъайикIес -...


Суалти-жавабти

- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб? - УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи...


Овощуназир диъла къяжни

ГIягIнидиркур: Диъ – 600 гр; жерши – 2; гидгари – 1; кинза – 1 хала; зе – 2 ч. кьулса; декь – 1 халаси кьулса; кориандр – 1 ч. Кьулса; цIудара исиут ½ ч.кьулса; гречка – 300 гр; набадари – 1; картошка – 2; хIунтIена...