бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

АЛЛАГЬЛА ﷻ ДУРХЪАТИ УМИ

АЛЛАГЬЛА ﷻ ДУРХЪАТИ УМИ

АЛЛАГЬЛА ﷻ ДУРХЪАТИ УМИ

17.Аль – ВАГЬГЬАБУ

(хъумартурси)

Савгъатдируси. Сунела лугърас гIяхIдешуни дируси. Сунес селра тIалабхIебарили гIяхIдеш бируси. Тиладибарайчи хIерли кахIейили, хIяжатти секIал лугуси. Сунела гьар секIал лерси. Сунени акIахъубти гьар секIал хIяжатти секIайчил гIердурцуси, илхIелира сунес селра тIалабхIебирули. Илгъуна къиликъ гIур чизибалра лебси ахIен ва бируси ахIен, Кьудратла ВегI Аллагьлизиб ﷻ ахIенси.

Ил ула мягIна аргъибси адамли гьар секIал Аллагьлис ﷻ къуллукъбирниличи дяхIчииу, сунес селра тIалабхIебирули. Илини гьар секIал Аллагь ﷻ разивиахъес дирули вирар. ХIяжатдеш лебтас илини кумекбиру, сунес селра тIалабхIебирули.

 

97. Аль – БАКЬИ

Даимси. Абадла абадси, мурталра вируси, я ветхIейхъуси. Ил пергер Аллагьла ﷻ у 1000-на тикрарбируси хамис дугиличибад жумягI бархIиличи, балагьуназивад верцахъили, лерилра илини дарибти гIяхIти баркьудлуми Аллагьли ﷻ кьабулдиру.

 

98. Аль – ВАРИС

Ил гьарли-марси лебдешла букьур, мурталра вируси, даимси, Сунени акIахъубти гьар секIа наслула, букьурла масла вегI. Ил Аллагьла ﷻ у берхIи абулхъухIели 100-на тикрарбиралли ил адам уцахъу пашмандешлизивад, анцIкьи-шишимайзивад, мискиндешлизивад ва илгъуна цархIилтира анцIбукьуназивад. Ил бахъна бучIуси уцахъу мискиндешлизивад ва ряхIятагардешлизивад.

 

99. Ар – РАШИД

Бархьси гьунчи бяхIчииан. Бархьси гьуни чеббиркIахъан, илала лагълис ил талихI саби. Пикрибарибси секьяйда бетурхахъусил хIебалули ташмишикIусини, иш Аллагьла ﷻ у 1000-на белчIалли магъриблара ишалара дехIиба ургаб, балбуцибси баркьуди севан барес гIягIнисил якьинбирар муэрлизиб яра цараван, ин шаа Ллагь.

 

100. Ас – САБУР

Сабурчевси. Сунела дебали халаси сабур ва ряхIятдеш лебси. Ил къалабахIейкIар ибси хIебирути танбихIлабарес. Илbни гьар секIал заманаличир диру. Аллагьла ﷻ у 100-на берхIи абухъайчи тикрарбаралли, ил бархIи лерил балагьуназивад уцахъу. Илала къаршикартани иличи цалра вайси дев бурес хIебирар, ин шаа Ллагь. Сегъунти-диалра къияндешуни акIалли, ил тяхIяр гIяхIбухъахъес 1020-йна тикрарбарес чебиркур ил у.

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


ЛехIдеш чебихьунти шими…

ХIера, шакра хIейкили каберхур дурхъаси Рабазан баз. Абзур баз дагъистанланти ва арагIеб дунъяла бусурманти дуббурцули калун, балга-дугIя дариб, садакьлуми дуртIи, жамигIятличил дарх дехIибала ва дахъал цархIилти гIяхIти баркьудлуми дурадеркIиб. ЧевяхIси Аллагьли ﷻ кьабулдараб илди ва азир...


Дурхъати дугьби

Савлила суннатла кIел ракагIятла дехIибайс гIергъи балуй шайчи кайхьи кьиблаличи дяхIчили белчIес гIяхIси саби: «Алагьумма рабба ЖабрагIиля ва МикагIиля ва Исрафиля ва ГIизраиля, ва МухIяммадин ﷺ аджирни мина ннари» - 3-йна.   МягIна: «Я Аллагь ﷻ, Аллагьли ﷻ вируси...


Адамдешлизиб ахъти

Дунъяличиб вайтачибра гIяхIти адамти дебали имцIали саби. Сен илдигъунти пикруми дакIиба?   СенахIенну алавчарли кадиркути, гьарилла уркIиличи кьакьадешла ва децIла хIялани дихути анцIбукьуначи хIерхIеили, къияйзи бикибтас кумекла някъ гьабатес къалабати адамти чебиухIели. Тяп илкьяйда биъни...


Таяммум

Таяммум – шин агархIели яра илди чедетаахъили, гIягIниси тяхIярли дарес биркIантас зарал бетарухIели, шинна мерлар гIянжи дузахъни саби. Таяммум дарес хIяжатбиркур (чеббирар):   1.Дазала дарес шин агархIели (алав-гьалав сунени вявъибхIели тIама бакьеси мерлаб, 200 метрла радиусличир...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...