бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

«Аль – ФатихIя» сурала дурхъадеш

«Аль – ФатихIя» сурала дурхъадеш

«Аль – ФатихIя» сурала дурхъадеш

Нушани гьалабра чуйнара бурибсири ил сурала ахъси даражаличила.

 

Абу Гьурайрачибад баибси бирхаудичебси хIядислизиб бурили саби: МяхIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Иличиб дурхъаси я Тавратлизиб, я Инжиллизиб, я Забурлизиб, я Фуркьаннизиб сура лебси ахIен». Ил верхIел аятлизибад цалабикибси саби ва гьарил бусурмай ил гьар бархIи дирути фарзла дехIибайзиб 17 – йна бучIуси саби. Ил къантIси биалра илизир Аллагь ﷻ ца виънила хIябалра жура сипатдирули саби: Аллагьцун ﷻ ЧевяхIси виъни, Ил Цацун виъни, Аллагь ﷻ Cунела умала ва сипатуналашалра Ца виъни. Илкьяйдали Кьиямала бархIиличи вирхни, ЧевяхIсила сипатуни, ца Аллагьлисцун ﷻ гIибадат бирес чебси биъни, Иличицун кумекличи балгализив дугьавилзни чебиахъули саби. Илизиб бегIлара гIяхIси дугIя лебси саби, суненира уркIила ва кьаркьа излуми сагъдируси.

Ил сура – Жуз Гьаргбируси саби. Илизир верхIел гьаман тикрардирути аят – адам сагъвируси дармай бетаурси рукьия саби, давлаличи ва сархибдешуначи умхьу, ил урехи, анцIкьи, пашмандеш чебаркуси цIакь саби илала кьадри аргъили, ил пайдалабарес балусилис.

Гьачам Идбаг ﷺ Маккализив сунела асхIябтачил кайили Аллагьла ﷻ шабагъатуначила гъайикIулри. Илди ихтилатбикIулри иш дунъяла гIяламатуначила ва итил дунъяла даимдешличила. Бирхутачи сегъунти лигIматуни хIерлил итил дунъяличир, хIебирхутачи сегъунти гIязабти хIерлил баянбирулри. Ил манзил илдани дамла ва адамтала разити тIамри дакьиб. Идбагли ﷺ хьарбаиб се разидеш бакIилил Маккализи. Илизи жаваб бедиб, Маккализи Абу Жагьла халаси карбан бакIниличила, сабира масанала верхIел бутIализибад цалабикибси. Иларти масани ва дехани чедаили илди цализи ца бикIулри: «Илди масани нушала диалри, илди дутIили нушала аги ункъбирехIери». Илди дугьби аргъили, уркIецIичевси Идбагла ﷺ уркIилизибра илгъуна пикри акIуб.

Итмадан ЖабрагIил малаик кацIили МяхIяммад Идбаглизи ﷺ викIар: «Ва Аллагьла Расул ﷺ, Аллагь ﷻ хIечи дугьаилзули сай: «Абу Жагьла верхIел бутIализибад цалабикибси карба мерличиб хIед Нуни бархьира верхIел аятличилси сура «Аль – ФатихIя». «Аль – ФатихIя» сура белчIунсилис жагьаннабла верхIел унза кьяпIдирути сари. Ил лерил излумас дарманни бируси саби. Цалра дурхъаси жузлизиб илцадра даража ахъси ва кьадри-кьиматла бегI сура лебси ахIен. Ил бархьибхIели, иблис дагьрилизибад бухъи, цIумбикIес ва вяв-чIярбикIес бехIбихьибсири. БекIлибиубси иблислизи цархIилтани се бетаурсил хьарбаиб. Ил бикIар: «Аллагьличил ﷻ хъябирулра, ишбархIи адамтачи сура бархьиб ва ил белчIунси Алжанализи хIисаб-суал агарли айцIур. Нушала макрули, къунби-шилтахъунани ва гIямултани ил бучIуси адамличи асарбируси ахIен».

ЖабрагIил малаикли Идбаглизи ﷺ хьарбаиб: «Се гIяхIси, верхIел аят яра верхIел бутIализибадси карбан, хIебирхутани бедибси, сабира иш дунъяла давлаличилси?» Идбагли ﷺ жаваб бедиб: «Илди аятуни дурхъати сари». ЖабрагIилли хьарбаиб: «Ва МяхIяммад ﷺ, дарсдириду хIуни илди верхIелра аят верхIел масла бутIалис?» Илини жаваб бедиб, дарсхIедирис или.

Сура «Аль – ФатихIялис» «Умм Аль – Китаб» – Жузла неш бикIуси саби, илизир Кьуръа бекIлидиубти хьулчни лерни багьандан. Идбаглизи ﷺ малаикли бурибсири: «ХIед кIел нур дархьибти сари, цалра идбаглис дархьхIеибти, разивии илдачи! Илди сура «Аль – ФатихIя» ва сура «Аль – Бакьарала» гIергъити бутIни сари. Илдазибад се белчIадра, тиладибарибси, хIед чараагарли луга».

Сура «Аль-ФатихIяла» ва «Аль-Бакьарала» аятуни цагьакIли дугьабизли ва балга–дугIяли дирути сари ва илди дучIусилис жаваб бархьили бирар. Илкьяйдали гьар бархIи савли ва бархIехъ верхIна «Аль – ФатихIя» бучIуси адам изайзивад сагъвирар.

 

МяхIяммад МяхIяммадов

 

 

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...