Тәбрик

Тәбрик

Тәбрик

ДР Мүфтиси шејх Әһмәд Әфәнди өлкә мөминләрини мүбарәк Оруҹ бајрамы мүнасибәтилә тәбрик етмишдир

“Әссәламу әлејкум вә рәһмәтуллаһи вә бәрәкатуһу! Әзиз гардаш вә баҹылар! Оруҹ бајрамы мүнасибәтилә сизи сидгиүрәкдән тәбрик едирәм. Бөјүк оруҹлуғун баша чатмасыны ифадә едән бу мүбарәк ҝүн бүтүн мөминләр үчүн ән ваҹиб вә тәнтәнәлиләриндән биридир. Бүтүн ај боју бүтүн дүнја мүсәлманлары јемәк вә ичмәкдән нәфсини сахлајараг итаәт, үлви әхлаг вә мәрһәмәт ҝөстәрмиш, Бөјүк Аллаһы мәдһ едәрәк хејирхаһ ишләр ҝөрмүшләр. Чохларыныз бу о гәдәр дә садә олмјан вахтда, өз һәјатларындакы чәтинликләрә бахмајараг, сәдәгә пајламыш, мүхтәлиф хејријјә топланышларында иштирак едәрәк вәсаит ианә етмишсиниз.

Гој Аллаһ-тәала һәр хејирхаһ әмәлинизи дәфәләрлә артырараг ону гәбул етсин. Һабелә тәкҹә Дағыстанын дејил, һәм дә бүтүн өлкәнин бир чох ҝушәләриндә мүхтәлиф милләт вә дин нүмајәндәләри бүтүн ај әрзиндә бирҝә ифтарлара вә сүһурлара топлашмышлар. Бу, чох севиндирир, чүнки белә тәдбирләр тәкҹә бирләшмәјә вә гардашлыг телләринин мөһкәмләнмәсинә дејил, һәм дә вәтәнпәрвәрлик руһунун, өз Вәтәнинә вә бир-биринә севҝинин дирчәлмәсинә вә јүксәлишинә көмәк едир. Белә тәдбирләрин ҝедишиндә дин һаггында сөһбәтләр вә ән мүһүм, ваҹиб мөвзуларын мүзакирәси һәр инсанда динимәнәви вә јарадыҹы дәјәрләр јарадыр вә мөһкәмләндирир. Бу ҝөзәл, мүбарәк ҝүнләри јенидән ҝөрмәк имканы вердијинә ҝөрә Аллаһ-тәалаја мин шүкүрләр дејирәм.

Бунунла белә хаһиш едирәм ки, бу мәрһәмәтдән бизи ҝәләҹәк илләрдә дә мәһрум етмәсин. Аллаһ-тәаладан бүтүн оруҹларымызы, зәкатымызы, һабелә бүтүн јахшы әмәлләримизи гәбул етмәји диләјирәм. Јарадана јалварырам ки, бизим һамымыза ҝүҹ-гүввәт, сәбир-дөзүм вә ағылдәрракә версин ки, наил одугларымызла кифајәтләнмәјиб башга ајларда даһа чох хејирхаһ ишләр ҝөрәк, бир-биримизә көмәк едәк, бағышлајаг вә үзр истәјәк, јахынларымыза вә әтрафдакылара өзүмүзә истәдијимиз кими мүнасибәт бәсләјәк. Рәһмлидән диләјим будур ки, бу мүбарәк ај наминә бүтүн ҝүнаһларымызы бағышласын, бүтүн бәлалардан, фитнә-фәсаддан вә мүһарибәләрдән бизи горусун, һал-һазырда чәтин вәзијјәтдә оланлара сәбир, дөзүм вә мәтанәт версин. Јараданын әмнијјәти вә рәһми олсун сизләрә, әзиз гардаш вә баҹылар!”

2026-05-01 (Зул къагIида 1447 г.) №5.


Ислaмдa һиссə-һиссə өдəнишлə aлыш-вeриш eтмəјə иҹaзə вeрилирми?

Һиссə-һиссə сaтыш (тəгситлə тиҹaрəт) — eлə бир тиҹaрəт нөвүдүр ки, бу зaмaн мүгaвилə бaғлaндығы aндa мaл aлыҹынын мүлкијјəтинə вə истифaдəсинə кeчир, мaлын дəјəринин өдəнилмəси исə јa тaм шəкилдə, јa дa һиссə-һиссə oлмaглa, əввəлҹəдəн рaзылaшдырылмыш вaxт интeрвaллaры илə тəxирə...


Имaм, һaфиз, ҝөркəмли aлим Ҹəлaлəддин əс-Сүјути

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Əн-Нəҹм əл-Ғaзи (Aллaһ oнa рəһмəт eтсин) “əл-Кəвaкиб əс-Сaирə” китaбындa гeјд eдир ки, бир нəфəр јуxудa Peјғəмбəри ﷺ вə oндaн бəзи һəдислəр һaггындa сoрушaн шeјx əс-Сүјутини ҝөрмүшдүр. Peјғəмбəр ﷺ исə oнa бeлə ҹaвaб вeрмишдир:...


Сән јахшы анасан – зәриф, инҹә чијинләринә дағлары јүкләмә

Гадынларын хүсуси зәифлији вар: һәр ҝүнү өлмәјиб сағ галма, јашама марафонуна чевирмәк.   Сәһәр дурмаг, сәһәр јемәји, ону-буну јығышдырмаг, һазырламаг, мәктәб, дәрнәкләр, шам јемәји, палтар јумаг, еви сәһмана салмаг...вә бунларын һамысы о һислә едилир ки, даһа чох, даһа јахшы, даһа дүзҝүн...


Quranda qiraət fərqlərinin (qiraətlərin) yaranmasının ilkin tarixi

Qurani-Kərim Uca Allahın bənzəri olmayan möcüzəsidir və o, 23 il ərzində Muhəmməd Peyğəmbərə ﷺ nazil olmuşdur. Dünyada ona bənzər heç nə yoxdur və Uca Allah onu ilkin halında qoruyacağını Öz üzərinə götürmüşdür.   Bundan əlavə, Allah onun...


Təbii fəlakət: Davamlılıq və insanlıq sınağı

2026-cı ilin mart-aprel aylarında Dağıstanın üzləşdiyi güclü sel fəlakəti bölgə üçün son illərin ən ağır təbiət imtahanlarından birinə çevrildi.   Bir çox şəhər və rayonlarda suyun səviyyəsinin qəfil yüksəlməsi yaşayış məhəllələrinin su altında qalmasına, nəqliyyatın iflic olmasına,...