Ики баҹы

Ики баҹы

Ики баҹы

Бир вар иди, бири јох иди, Асја вә Дина адлы ики баҹы вар иди. Дина сәһәр тездән евдә анасына көмәк едәр, сәһәр јемәји үчүн онунла бирликдә сүфрә ачар, блины (назик көкә) биширмәкдә она көмәк едәрди. Асја узун мүддәт јатагда галар вә галхмаг истәмәзди. Мәтбәхдән тәзә бишмиш блины гохусу ҝәләндә јалныз аҹлыг ону галдырарды. О, бүтүн аилә илә бирликдә сәһәр јемәји јејиб дәрһал һәјәтдә ојнамаға гачарды. Баҹылар тамамилә фәргли идиляр - һәм хариҹи ҝөрүнүшү, һәм дә характерҹә.

 

Бир дәфә јајда тәтил заманы онлар кәнддәки нәнәсинин јанына гонаглыға ҝетдиләр. Атајла ана баҹылары бир ај нәнәнин јанында гојдулар. Јајда ушаглар үчүн кәнддә чох јахшыдыр! Ҝүнәш, от, гушлар охујур, јахынлыгда тәмиз сулу чај ахыр. Анҹаг нәнә онлары чаја тәк бурахмырды, чох горхурду ки, башларына бир иш ҝәлмәсин.

Бир сәһәр сөзә гулаг асмајан Асја һәјәтдән сакитҹә сүрүшүб чаја гачды.

Дина исә адәтән сәһәр нәнәсинә көмәк етмәјә башлјырды. Нәнә нәвәсинә севинмәјә билмирди – о, һәм көмәк едәр, һәм гуҹаглајар, һәм дә гајғысына галарды. Ахшам јорғун нәнә диванда мүрҝүләјәндә Дина сәлигә илә ону јун јорғаны илә өртәрди.

Белә ки, сөзә бахмајан Асја гадағана бахмајараг чаја ҝетди. Әввәлҹә саһилдә отурду, суја дашлар атды. Сонра ајагларыны ислатмаг, суда тулланмаг үчүн чаја ҝирди. Асја өзү дизләринә кими суја неҹә ҝирдијини ҝөрмәди - бу јердә исә чајын ахыны саһилдән даһа ҝүҹлү иди.

Бурада ону санки нәсә дизләринин алтындан итәләди вә чај Асјаны ҝөтүрүб апарды. Бәхти ҝәтирмишди ки, о ҝүн чајын ахыны ҝүҹлү дејилди вә Асја ағаҹ будагларыны тута вә бүтүн ҝүҹүнү топлајыб саһилә чыха билди.

Там ҝөз јашлары ичиндә евә гачды. Асјаны исланмыш палтарда ҝөрәндә онун баҹысы вә нәнәси чох тәәҹҹүбләндиләр. Онлар онун һәлә дә јатдығыны дүшүнүрдүләр. Нәнә нәвәсини галын дәсмала бүкдү, Дина чајданы собаја пиләтәјә гојду, чүнки Асја артыг сәһәрдян чај сујунда чиммиш, сәһәр јемәјини јејә бидмәмишди.

Онлар Асјаны гыздырыб чај ичиртдиләр. Вә һамысы бирликдә отуруб сәһәр јемәји јејирдиләр.

- Һә, Асја, инди баша дүшүрсән ки, сән сөзә гулаг асмајанда нә баш верә биләр? Мән сәнә демишдим ки, тәк башына чаја ҝетмәјәсән.

- Нәнә, мән сәнә гулаг асаҹағам вә евдә дә көмәк едәрәм.

Асја бундан сонра өзүнү дүзҝүн апараҹағына әмин иди, чүнки нәнәси вә баҹысынын гајғысы әһатәсиндә евдә галмағындан чох шад иди.

 

Ајшә Тухајева

2026-05-01 (Зул къагIида 1447 г.) №5.


Исламда гурбан кәсмә ајини

Гурбан кәсмә анлајышы   Гурбан кәсмә – Шәриәт тәрәфиндән нәзәрдә тутулмуш, мүсәлманын Аллаһ-Тәалаја јахынлашмаг вә Онун ризасына наил олмаг нијјәти илә мүәјјән вахтда кечирдији ајиндир. Бу мәрасимдә дәвә, ири вә хырда бујнузлу һејван кәсирләр.   Гурбан кәсмәнин ганунилији...


Qurbanın (qurban kəsmənin) mənşəyi haqqında

Hər il hicri-qəməri təqvimin Zül-hiccə ayının 10-cu günü dünya müsəlmanları ilin ən mühüm dini hadisəsini – Qurban bayramını (İd əl-Ədha) qeyd edirlər. Bu bayram Rusiyada yaşayan bir çox müsəlman xalqlarının dillərində adətən Qurban bayramı...


Təbii fəlakət: Davamlılıq və insanlıq sınağı

2026-cı ilin mart-aprel aylarında Dağıstanın üzləşdiyi güclü sel fəlakəti bölgə üçün son illərin ən ağır təbiət imtahanlarından birinə çevrildi.   Bir çox şəhər və rayonlarda suyun səviyyəsinin qəfil yüksəlməsi yaşayış məhəllələrinin su altında qalmasına, nəqliyyatın iflic olmasına,...


Сән јахшы анасан – зәриф, инҹә чијинләринә дағлары јүкләмә

Гадынларын хүсуси зәифлији вар: һәр ҝүнү өлмәјиб сағ галма, јашама марафонуна чевирмәк.   Сәһәр дурмаг, сәһәр јемәји, ону-буну јығышдырмаг, һазырламаг, мәктәб, дәрнәкләр, шам јемәји, палтар јумаг, еви сәһмана салмаг...вә бунларын һамысы о һислә едилир ки, даһа чох, даһа јахшы, даһа дүзҝүн...


Quranda qiraət fərqlərinin (qiraətlərin) yaranmasının ilkin tarixi

Qurani-Kərim Uca Allahın bənzəri olmayan möcüzəsidir və o, 23 il ərzində Muhəmməd Peyğəmbərə ﷺ nazil olmuşdur. Dünyada ona bənzər heç nə yoxdur və Uca Allah onu ilkin halında qoruyacağını Öz üzərinə götürmüşdür.   Bundan əlavə, Allah onun...