Аслияб гьумералде

Гьикъизе нечараб бицине намусаб

Гьикъизе нечараб бицине намусаб

Лъимер гьабизе ккола...

 

Дун росасе ана лъади хварав чиясе. Гьесул буго 50 сон, дир 31 сон. Гьесул кIудиял гIурал лъималги руго. Диргоги йиго яс. ТIоцебе дун лъимер гьабиялда дандечIун йикIинчIо. Амма гьанже бичIчIулеб буго, дие бокьун букIин дирго карьераялда тIадчIей гьабизе, диего бетIербахъи гьабизе рес букIине. Амма гьес абулеб буго лъимер гьабизе кколилан. Щиб дица гьабилеб?

 

С., п. Ленинкент

 

ГIалимчиясул жаваб

Диналъ нилъ ахIула лъимал гьариялде. ХIакъикъаталдаги ригьин гьабиялъул мурадазул цояб ккола цIияб гIел бижи ва гьезие букIине кколеб тарбия кьей.

Эбеллъун йикIин ва хъизамалъул ургъел гьаби ккола бокьарай чIужугIаданалъул бищунго кIвар бугеб рахъ. Гьелда тIадаб гьечIо жиндиего бетIербахъи гьабизе, хъизан хьихьизе ва гьеб кинабго бихьиназул жавабчилъиялда гъоркь букIуна.

Дур росасул ихтияр буго лъимер гьаби тIалаб гьабизе. Инкар гьабиялъе букIине ккола кьучIаб гIилла. Дуца рехсолеб гIилла, ай карьера гьабизе бокьи, инкар гьабиялъе гIилла гуро.

Кин бугониги абила, росасда берцинго бичIчIизабе дурго мурад, бикье гьесдехун ургъел. РакIалде щвезабе щибаб лъимер Аллагьасул сайгъат кколеблъи. Цадахъаб лъимер гьабиялъ нужер гьоркьоблъиги жеги щулалъизабила. Дур росасда мун жиндирго лъимадул эбеллъун йихьизе бугеб гъира ккола, гьесул дудехун бугеб рокьул ва божилъиялъул гIаламат.

 

Психологасул жаваб

Гьаниб ишкал ккараб жо буго дур хъизамалъул букIинеселда ракIчIун гьечIолъи. Росасда цадахъ йикIиналъ тIубанго хIинкъи гьечIолъи лъалеб букIарабани, гьединаб суалго букIинароан. Бихьулеб буго дуе бокьун букIин, махщелчи хIисабалда, дурго мурад гIумруялде бахъинабизе. Гьедин батани, нужеда гьоркьор ругел масъалаби жеги квешлъизе руго ва гьелъул ахирги лъикIаб букIинаро.

Нужеца мухIканго халгьабизе ккола дур ва росасул мурадазухъ. Гьесулги рукIине бегьула жиндирго гIиллаби. Гьениб гIемерал гIиллаби руго, цоги лъимер бокьиялдаса байбихьун, нужерго гьоркьорлъаби щула гьариялде ва хъизамалъул букIинесеб чIезабизе бокьиялде щвезегIан.

Гьеб масъала ракIбацIцIадго дандбазе ккола росасда, бугеб хIинкъи ва ургъел гьесдаги лъазе букIине. Рес буго гьес дуе гьеб ишалъулъ кумек гьабизе. Гьесда бихьизе ккола мун ракI рагьун кIалъалей йикIин, гьесда божулей йикIин ва дур гьоркьоблъи щула гьабизе ракIалда букIин. Гьелъ гьесие рес кьезе буго ахIвал-хIал батIияб къагIидаялъ бихьизе. Гурони, гьесда ричIчIизе ратиларо дур мурадал ва живго божизавизе лъугьина дур гьесдехун адаб гьечIин, хъизан гьабизе къасдгун гуреб, дурго масъалаби тIуразелъун гьесие росасе ячIун йикIун ятилин абун.

 

 

ХIадур гьабуна Жабир Мажидовас

 

 

Цогидазда цIехезе санагIат гьечIел суалал нужер ратани, ритIизе бегьула редакциялъул гьаб +7 988 458 16 63 номералде. Гьезие гIалимасулгун психологасул жаваб кьела гьаб гьумералда.

 

ЦIар ва адрес хисизабун кьезе буго бачIараб суалалъе жаваб!

2026-04-15 (Зул къагIида 1447 с.) №8.


ГIелмиябгун практикияб конференция

«Консолидированные стратегии лечения ожирения. Мультидисциплинарный подход: от хирургии до реабилитации» абураб цIаралда гъоркь МахIачахъалаялда тIобитIана гIелмиябгун практикияб конференция. Гьелда гIахьаллъи гьабуна нилъер республикаялъул тахшагьаралъул №3 клиникияб больницаялъул...


Бахиллъиялъул зарал

БетIергьан Аллагьас щивав чи вижула гIицIавлъун. Гьединго гьесулъ букIунаро щибго къуват, кинабгIаги магIишаталъул бетIергьанлъунги вахъун вачIунаро гьев дунялалде. Гьедин дунялалде лъугьарав чиясе Аллагьас кьола рикIкIун хIалкIоларелгIан гIемерал нигIматал. ТIад ретIине ретIелги, чорхое къуватги,...


БацIадаб ниятгун

Муса аварагасул заманалда гIумру гьабун вукIана цо динияв чи. Гьес Аллагьасе гIибадат гьабулаан, рукъалъул тIохда гIемерал какал ралаан. Цо къоялъ гьесухъеги рачIун цояз бицана гъотIое гIадамаз сужда гьабулеб ахил хIакъалъулъ. Гьебги рагIун, гIащтIиги босун, гъветI къотIизе къасдгун къватIиве...


Имам АбулхIасан АшгIариясул хIакъалъулъ тIехь

ДРялъул муфтияталъул гIелмияб отделалъ хIадур гьабун буго кIудияв имам АбулхIасан АшгIариясул гIумруялъул ва гIелмуялъул бицараб тIехь.  КватIичIого гьеб бачIине буго къватIибе ва гьелдаса пайда босизе бегьула бокьарав чияс, хасго студентаз, исламияб гIелму лъазабулез.


«Инсаналъ» кумек гьабулеб буго

Дагъистаналда ккараб тIабигIияб балагьалъул хIасилалда «Инсан» фондалъ гьабулеб кумек буго цIакъго кIвар бугеб. Гьанжеялдего гьез кумек хIажатазе бикьана 20 тонна къайи-цIаялъул ва кванил нигIматазул. Гьединаб кумекин абуни щвана 3000 хъизамалъе. Гьединго «Инсан» фондалъ, къварилъи ккаразе кумек...