бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ВиштIали левай, хIеруди биреная…

ВиштIали левай, хIеруди биреная…

ИшбархIи дахъал масъулти лер адамлис сунела гIямрулизир арзес хIяжатти. Гьалаб, совет хIукуматла замана, пачалихъли сунела халкьлис дахъал кункдешуни алкIахъутири.

 

Лебтасалра матъал багьуди бедлугусири. Больницабазир арц сайсути ахIенри. Дусличи-дус багьни гIяшдирутири гьарил секIайчи. ИшбархIи аги дебали барсбиубли саби. ХIушани эс дирудая, ишбархIира багьуди матъал саби, полис лебтас — медицинара. Юх, илкьяйда биэс хIяжатсири, амма хIякьикьатлизиб аги дебали барсбиубли саби. Базригантала замана цаибси мерличир - арц ва давла сари. Илдачибад чедибиркули саби чIянкIли хIукумат. Леру хIезир арцла сурсатуни хIуни сегъуна-дигара масъала арзес вирулри. Агарав — хIу чилра ахIенри.

ИшбархIи вегIлис дигуси багьуди касес гьамадли ахIен. Сен-биалра, гIякIализи викили, рушбатлис дедес арц даргили, яра хIу багьудичевсили увухъи, белчIудила заведениелизи керхес имканбакIалли, хIед багьуди хъараахъурли гIергъи, хIянчила мер баргес хIяжатли саби. Пачалихъла хIянчурбачиб бедлугуси алапа дебали биштIаси саби. Нушала республикализиб биалли илала кьадар Россиялизиб бегIлара биштIаси саби. ХIебиалли, вегIдешла предприятиебазиб хIянчи баргес умцIерухъес хIяжатли саби.

Наб бурес дигуси, ишхIелла жамигIятла ва политикала кабиз хIисаблизи касили, гьарил адам сунечила сай пикриикIес хIяжатси замана саби. ХIуни хIечи пикри бяхIчихIеадли, хIечила чилра пикрихIелхъан. Ца дебали багьудичевси ва гIякьлучевси адамли бурибсири: «Иш манзиллизиб бекIлибиубси багьуди саби». Багьудичевси адам гьамадли виргIявиргес вируси ахIен. Багьудичевси ва сунела санигIят балуси адамли сунес дигуси хIянчи баргес вирар. Илгъуна хIянчизар руководительтасра дигахъу. Ишабра ца сабаб лебси саби диргалабухъес бируси. Рахли хIела руководительла хIелайчиб гIякьлу камли биалли, яра сунела мер рушбатлис, яра чила-биалра кумекличил бикахъибси биалли, илис духуси хIянчизар хIейгахъу. Ца гIяхIдеш, бахъалгъунти руководительтира духутили бирар.

ХIушаб хIушала ихтиюртачила багьес чебиркур. ГьатIира гIяхIси саби хIушани валуси адвокат левли виалли. ИшбархIи илгъуна специалист агарли, гIямрулизиб цалра ганз кацIес гьамадси ахIен. Рахли хIушала ахъри агара биалли ил арцлис урцес, къайгъибарая хIушани законти дагьес, ил шайчир гьаладяхI ардукьес.

ХIушала дурхIнази гужбарили биалра, багьуди касахъая. Телефонтазиб хIязтабиркьули мехIурбирули саби ишбархIи нушала дурхIни. Спортлизи ахъахъес иштяхI акIахъая. СекIал хIебируси адамла бекIлизи дахъал пикруми дашути сари, ил хьуликIути секIал дахъдиути сари. ДурхIя виштIали левай, хIеруди хIебаралли, циила халаваибхIели ил барес бекIлил хIейрар. Пикридухъеная…

 

Руслан Ражабов

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Дагъистайзиб сагаси хъали баргибти

Палестинализир кадикибти анцIбукьунала манзил 2023 ибил дуслизиб Гъазализибад гечбарибти 200-личибра имцIали адам Дагъистайзи бакIибтири. Илдазибад байхъала биштIати саби.   Илди МяхIячкълала мякьлабси санаторийлизиб мерлабариб, палтар-кьяшличил, хурегличил, техникаличил ва телефонтачил...


Юсуф Идбаг

(бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   Буньяминра ватурли, хъайгIи чарбухъун илди, Якьубли хьаркабаиб, урши чинава, или. - Туснакълизив тевал, - иб, - хъулкидеш багьанали, - Хъулкидеш дирухIели, хIушани чебаадав? Ил секIал бирхIебирни балас дила уршили, Аллагьла ﷻ кьадарличи сабурбирисра...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


ВегIла улка багьандан цIахли саби

ИшбархIи дила белкIлизиб нуни ахъбурцисра, дила бекIлизибцун ахIи, бахъал цархIилтала бургазибра алкIуси суал. Абдал ахIенси, гIядатла адам иличила пикрихIейкIес хIейрар. Ил суал жура-журала зягIипдешуназибад биштIати арабарес или арц учидяхъес кьасли телевидениелизирад чедиахъути передачабачила...


Таяммум

Таяммум – шин агархIели яра илди чедетаахъили, гIягIниси тяхIярли дарес биркIантас зарал бетарухIели, шинна мерлар гIянжи дузахъни саби. Таяммум дарес хIяжатбиркур (чеббирар):   1.Дазала дарес шин агархIели (алав-гьалав сунени вявъибхIели тIама бакьеси мерлаб, 200 метрла радиусличир...