бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Сегъунти дирара бунагьуни

Сегъунти дирара бунагьуни

Бунагьуни агарти идбагуницун саби бирути, адамти биалли бунагькарти саби. Адамла гIямрулизир дигу-хIейгули кадиркути дахъал бунагьуни дирули сари, амма Аллагьла ﷻ уркIецIиличи дирхули, илдала черкад тавбара дарили илдачи гIур чархIедулхъес кьасбарес чебиркур.

 

ХIулбала бунагьуни

УрхIла хьунул адамла кьаркьа гьаргти мераначи, дяхIличи, бекI-някъбачи ва бекI-кьяшмачи ахIи, хIерикIес асухIебирар.

Эгер мурул адамли илди хабарагарли чедаили итмадан хIер ласбаталли, ил бунагь ахIен. Амма илини илис гIергъи, сагадан хIеръалли, ил бунагь саби. Хьунул адамличиб дяхI кIапIдарес чебси ахIен, амма мурул адамра иличи гIяхIси пикриличилцун хIерикIес гIягIниси сай. ВегIла гъамти хьунул адамтачи – неш, рузи, рурси, гъайла къантIа, чучи хъайчикайэс асухIебирути тухумтачи, вайси кьас уркIилизи кахIебурхули биалли, - хIерикIни бунагьлизи халбируси ахIен.

Бусурман адамличи хамли ва ахъдешличивадван хIерикIес асубируси ахIен.

Хужаимла кьабулдеш агарли урхIла азбарлизи хIеризес ва илис чебаили хIейгуси секIал чебаахъес тиладиикIес асубируси ахIен.

 

Някъбала бунагьуни

Вачар-чакар дузахъухIели виргIявиргни;

СекIал билгIни;

Адам кавшни, амма бунагьлизи буйгIуси ахIен сунес урехи чебиахъухIели, сунени къаршидеш дарни;

Гъарали лутIни;

Рушбат сайсни;

УрхIла ваяхIличи, арцличи ва дявтазир дикахъибти секIайчи хIясаддеш дарни;

УрхIла секIал хъямбарес асу-хIебирар;

Сабабагарли адам витес асу-хIебирар;

Чи-биалра урухвирес асухIе-бирар, хIятта масхаралисалра.

МицIираг инжитдирес асубируси ахIен. Амма адамлис ихтияр леб илкьяйда барес, эгер адам дугIдерхурти хурани алавуцили виалли, илис сай верцес багьандан цIа яра цархIил илгъуна секIал пайдалабарес асубируси саби.

Арцлис хIязана виркьес асубируси ахIен. Арцлис хIязана виркьнила дахъал жураби лер: картаби, шеш-беш ва илдачи мешути цархIилти. Се-биалра сархнила мурадличил дурахIедуркIути хIязани, мисаллис, шашкабала ва цархIилти, асубирути сари. ХIятта илдигъунти хIязана виркьес асубируси ахIен, эгер илди хIязанала бутIакьянчиби се-биалра урга кабихьили биркьули биалли.

ЦархIил хьунул адамличи къячикни.

Адамли барибси къиянна хIекь хIебедес асубируси ахIен.

Гушиубсилис, убкIусилис яра къияндикибсилис кумекхIебарес асухIебирар.

БебкIала урехи чебихьунси бусурмайс кумекбарес имканбикIули гIергъи, кумекхIебарни бунагь саби.

Бурес асухIебируси секIал белкIесра асубируси ахIен.

Ламартдеш дарес асубируси ахIен. Мисаллис, адамли цархIил адамлизиб заманалис се-биалра балтули сай, итилли биалли ил чарбирули ахIен, сунезиб агара или.

 

(Хьарахъуд бирар)

 

Ислам ХIямзатов

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Хьуна гьаларти мура чеблуми

Гьарил адамли сунела хьунуйчилти бархбасуни сунес дигуси тяхIярли кадилзахъа. ШаригIят хIясибли хIерхIейрусини биалли - сунела нафс хIясибли. ЦацабехIтани пахрубирули бирар хьунул урухрарили илизи се-дигара буйрухъбарес бирниличи, ва ил чула цIакьлизи халбирули саби. ЦархIилтани биалли, хьунул...


Алжанализив жагьилтас бекIдеш диран

Абу Суфьян ибн аль-ХIарис нушала Идбагла ﷺ узикьар ва зилан сайри, илди ца манзил акIубтири ва ца хъалибарглизиб халабаибтири. Илала дурабадра Абу Суфьян Идбагла ﷺ ниъла узи сайри, сенахIенну илди Саад кьамлизирадси ХIяшима хьунул адамли ниъли бахунтири. Абу Суфьян илкьяйдали Аллагьла Расулла ﷺ...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


Дурхъати дугьби

Савлила суннатла кIел ракагIятла дехIибайс гIергъи балуй шайчи кайхьи кьиблаличи дяхIчили белчIес гIяхIси саби: «Алагьумма рабба ЖабрагIиля ва МикагIиля ва Исрафиля ва ГIизраиля, ва МухIяммадин ﷺ аджирни мина ннари» - 3-йна.   МягIна: «Я Аллагь ﷻ, Аллагьли ﷻ вируси...


Суалти-жавабти

- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб? - УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи...