бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Идбаг ﷺ дурхъавирули

Идбаг ﷺ дурхъавирули

Идбаг ﷺ дурхъавирули

 

Ассаламу гIялайкум ва ряхIматуЛлагьи ва баракатугьу, дила дигути, ахIерти узби ва рузби!

 

Халаси разидеш саби нуша цахIнадиркес ва Аллагьла Расул ﷺ халаварес, чевяхIварес дирни, Аллагьличи ﷻ шукру саби, нуша цахIнадяхъибси Аллагьла ﷻ хIукму саби.

АлхIямдулиЛлагь, гьарил деза Аллагьлис ﷻ биаб, гьар минут, гьар секунд. Ил деза бегI гьалаб гIягIниси саби, сенахIенну Аллагьу ТагIяла нушази багьахъес багьандан шукруличивад вехIихьили сай. КIинайс шукру барес гIягIнили саби нуша МухIяммадла ﷺ умматла дарни багьандан. СенкIун, хIятта Муса , ГIиса  ва цархIилтира идбагуни чула кунгазибад илала ахъси даражаличила багьурхIели, нушара илала умматла дараба бикIули буили саби. Халаси Аллагьла ﷻ уркIецIи саби нуша сунела умматла дарни, бегIла гIергъи акIахъубли, хIяблизи камси заманалис кадихьили, жявли ахъдурцутира. Адам Идбагличибад  бехIбихьили, хIябразиб адамти хебти саби, нушачил барх илдира ахъбурцу.

Аллагьла Расулла ﷺ лебилра дурхъадешличила бурес тамай чилилра вирхIейрар. Дурхъати кунгазиб бурни хIясибли, гьарил инсанни илала даража балуси саби сунезибси гьунар хIясибли. Сецадла кьадар сунезиб гьунар леббиаллира, сецадра дебали дигули виаллира илала кьадарла ахIенси Аллагьла Расул ﷺ вагьес хIейрар. 124 азир асхIяб лебри илдани Идбаг ﷺ цаван чехIейи, чула гьунар хIясибли ахIенси.

Увайсуль-Кьараничи Идбагли ﷺ балга хъарбарибси мер лебсири, или бурули саби. Эгер илгъуна лебли биалли, Аллагьла Расул ﷺ иличи хIяжатхIели ахIенну, нушани цализи цали балга хъарбирахъес багьандан суннатли, нушаб гьунили кабихьибси секIал саби. Илра багьес гIягIниси саби.

Адамла иман чIумаси хIебиалли, кунгазирти секIайчи вирхес къиянси саби. Бахъал авлияуни леб, сабира бикIути: «Аллагьла Расул ﷺ ца хIули липIла манзиллис гьарахъвикили, чехIейанвиалли, ну бусурман ахIенра» или. Ил секIал багьес багьандан адамлизиб чIумаси иман биэс гIягIниси саби.

Аллагьла Расул ﷺ цали муэрлизив чейу, кIиибилли сунела уркIила нурличил, хIябъибилли - кIелра хIулбани ва уркIиличил варх, авъибилли - чIянкIли хIулбаницун. Аллагьла Расул ﷺ адамли илкьяйдали чеэс вируси ахIен сунела иманра, бучIуси салаватра, иличи дигира диаллицун ахIенси. Адамли гIягIниси тяхIярли къайгъи хIебаралли, вегIла някъбани, мухIлили ва гьар секIай ил чейуси ахIен. Илала хIекьлизив Аллагь ﷻ викIули сай: «Буцая чедибад хIушачи бархьибси баракатла пай, ва Ну хъуммартабая».

Идбагла ﷺ дурхъадеш кунгазиб бурули бурес хIедирехIе бикIули саби халати адамти, ил гIядатла дугьбанира бурес хIейрар. Ил ЧевяхIси Аллагьли ﷻ нурлизивад акIахъубсири. Дунъяличирти лерилра секIал акIахъес гьалар илала нур акIахъубти сари. Илала нурлизирад дарибти сари дахъал секIал. Аллагьла Расулла ﷻ нур гъамхIедиубти, илала нурли алавхIебуцибси селра лебси ахIен я мицIирси, я бебкIибси, я ванзаличиб, я гьаваличиб, я иш дунъяличиб, я ахиратлизиб агара. Илгъуна саби Аллагьла ﷻ хIикмат. Ил баарила кьадар баэс гIягIниси саби нушаб. Аллагьла Расул ﷺ дигусини иличи дахъал салаватуни дучIеная. Идбагли ﷺ ил сунела асхIябтачира хъарбирусири, гьаннара хъарбирули, илала гьуни даимбирути адамти леб. Хъарбарибсини бушибси салават дурхъасира саби. Ца ити, нигет хIебарили бучIуси салаватлисра, кири биур бикIули саби, салаватла дурхъадеш багьандан.

Аллагьу ТагIяла ﷻ викIули сай: «Нунира буршулра дила Расуллис салават, малаикунанира, хIушанира бушая Идбаглис ﷺ салават» («Аль-АхIзаб», аят 56). Баари биэс гIягIнилигу нушаб илала дурхъадеш.

«Лебилра гIяламлис хIу уркIецIи-ряхIмат кьяйда вархьибсири» - викIули сай ЧевяхIси («Аль-Анбияъ», аят 107). 18 азир гIялам лер, илдазибад иш нушала дунъяра ца гIялам саби. Нушаб шапагIятли вируси сай.

Аллагьли ﷻ уркIецIибараб нуша дирхахъесра, салаватуни дуршахъесра, цахIнадир-кахъесра. Нушала иманра имцIабарили, игIтIикьадличил, дубкIухIели имайчилси бебкIа кьадарбара нушабра нушаб дигутасра, лебил муъминтасра. Амин!

АльхIямдулиЛлагьи раббил гIяламин.

 

Тажудин-хIяжи Халикьов. Урхьучи, Ахъушала район

 

 

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


Гьарун Идбаг

Гьарун ГIимранна урши сай. Илала насаб Якьуб Идбагла урши Лавичи абиуси саби. Гьарунна идбагдеш илала узи Мусала идбагдешличил чIумали дархдасунтири.   Египетлизиб зубартас ва канчанас сужда бирути египетлантани бекIдеш дирес бехIбихьиб. Илди Израилла халкьличи мучлаагарли хIербикIутири ва...


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Урги-дергализивад иртан

Умурия гIяскуртани алавбуцибхIели, душмантала ургъан лацла хъарличи ацIили Аллагьал Расулла ﷺ шайчи децIагести гъайли угьули, вявкайкIулри. Иличиб децIагеси се лебси бусурмантас? Гьарил бусурман ургъаннис дигулри кавшес илгъуна увяхIси адам. Амма ил кавшес къияннири, сенкIун ил ахъси ва гьамадли...


МухIяммад Идбагла ﷺ баракатла хьунри

Жувайрият МухIяммад Идбагла ﷺ хьунул Жувайрият Бану Мусталакь кьамла бекI Харисла рурси сарри. Ил бану Мусталакь кьамличилси дергълис гIергъи ясирбуцибти-ургар лерсири. Илис Барра бикIусири. Ил сунела кьамлизивадси узикьар Мусафия бин Сафванна хьунул сарри, сайра ил дергълизив алхунси. Ил...