бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ХIябал суал

ХIябал суал

ХIябал суал

Гьачам Византияла вегIбекIли сунела къараваш бусурмантази 3 суал хьардаахъес хъарбарили Багъдадлизи вархьиб. Ил адам шагьарлизи ваили бусурмантала халифлизи гьарахъси вегIбекIличибад хъарбаркь хили вакIниличила багьахъес тиладибариб. Иличила багьурли халифли ил ацIахъес хъарбариб. КIялгIялизи вакIили илини буриб сунела бусурмантази хьардиути 3 къиянти суал лерли диъниличила. Ил тяхIярли ил лебил бусурмантачи дугьаилзниличила багьахъур.

 

ИлхIели тамашавиубси халифли сунечи лебил шагьарла гIялимти жибариб. ВакIибси дурала улкалан ахъси мимбарличи ацIили тIамадариб:

- Ну хIушачи вакIибсира 3 суал хьардаэс. ХIушани илдас жавабти чардарес диадалли, Византияла вегIбекIли хIушаб дейгIес хIейрути мас – хазна луга. ХIера ишди суалти: «Аллагьлис ﷻ гьалаб се лебсири? Чина хIерикIули Аллагь? Селизи вархили бусягIятла замана Аллагь?»

Илди суалти дакьили пасихIкартала кьукья бачабархили лехIкахъилри, сенкIун динна багьуди хIясибли илдигъунти суалти дедлугес асухIебирусири. ИлхIели кьукьялизибад тIама дурабикиб: «АхIерси дудеш, асубирару наб жаваб гес? Илис гIергъи дурала улкалан лехIкайхъур». Ил дудешличил варх мажлисличи вакIибси виштIаси уршила тIама сабри. Илини халифлизибадра ихтияр сасиб. Бусурмантала вегIбекIли илис пурбанбарибхIели, византияланни сунела суалти дехIдихьиб:

- Аллагьлис ﷻ гьалаб се лебсири?

- ХIуни лугIурби далутив?

- Далути сари.

- ХIебиалли 10–личивад вехIихьили, гIелабяхI буйгIен.

Дурала улкалан вехIихьиб: 10, 9, 8… ва цаличи ветаили тIашизур.

- ГIур цалис гIергъи се лебси?

- Селра агара, ил гIергъиси лугIи саби, - тамашавиуб византиялан.

- Арифметикализиб цалис гIергъи селра хIебиалли, Цаси, ХIекьси, Гьарил секIайзивси, Ахирагарси, Цаибил, БегIла гIергъиси, ГIячихъси ва ДигIянсилис гьалаб се-биалра лебсири или хIед сен гьанбиркусири? – хьарбаиб уршили. Дурала улкалан илгъуна сунени уббяхъес хIейэси жавабличи хIерли ахIенри. ИлхIели илини кIиибил суал хьарбаиб:

- Бура гьари набзи, Аллагь ﷻ чидил шайчи хIерикIули?

- Касили шям абалкен ва бура, чидил шайчи хIербикIулил илала шала?

- Шямла шала гьар шайчи хIербикIули саби: машрикьличи, магърибличи ва цархIилти шалубачи, ил ца шайчицун ахIи лерилра шалубачи хIербикIуси саби, - тамашавиуб византиялан.

Урши викIар: - Эгер илала шала лерилра шалубачи тIинтIбиубли биалли, ва хIуни якьинни чидил шайчи хIербикIусил бурес хIейрадли, Аллагьлизибад ﷻ хIед се дигуси? Ил – Ванзала ва Зубрала Шала, Шалаличивра Шала – Аллагь ﷻ гьар шайчи, гьарил манзиллизив хIерикIуси сай.

Византиялан тамашавиублири: илала гьалав виштIаси урши сайри, сунела суалтас жавабти чардируси. Илини уршила дурути урдяхъес хIейрулри.

Урши викIар:

- Бархьси бири хIу ил ахъдешличивад увяхIяхъили, ну ила ацIаслири, дила жавабтира хIела суалти кьяйдали лебтазилра аргъахъес багьандан. Дурала улкалан кьабуликиб. Илини хIябэсил суал хьарбаиб:

- Бура гьари, се бирули бусягIятла замана Аллагьли ﷻ?

Уршили пахруличил буриб:

- БусягIят Аллагьли ﷻ иш мимбарличив къунбар ва исламла динничив чевдукарвяхIес дигуси чеибхIели, Илини ил лебталалра гьалав увяхIвариб. Аллагьла ﷻ Цадешличи вирхусиличила буралли, ил ахъуциб ва илала дугьбази бархьдеш кабихьиб.

Византияланнис селра кахIелун цIахдешличил ва убяхIдешличил сунела улкализи чарухъни ахIенси.

Урши биалли халаваиб ва исламла динна машгьурси гIялим ветаур. ЧевяхIси Аллагьли ﷻ илис хасси пасихIдеш ва динна мурхьти багьудлуми дедиб. Илис Абу ХIянифа бикIар. Ил илкьяйдали Имам АгIзам – чевяхIси насихIятчи ва ислам динна гIялим кьяйдали машгьуриуб.

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Бархьдеш

ГIярабиялизиб кIел гечликьяна сафарличи дурабухъири. Илди башули бамсурхIели, тIашбизурли бамсриахъес кьасбариб. Илдазивад цала шел бехIцIари лерри, кIиибилла биалли хIябал. Илди букес или кабиибхIели, ца шалгIевулхъуси гьункья къаршиикиб. Илдани илра живариб чучил варх кьацIли укахъес. Илдани...


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...


Игитуни – гьар бархIила гIямрулизиб

Хьунул адам ва биштIати берцахъиб   Ишди бурхIназир Дагъистайчи чедакIибти тIабигIятла гьанагарти анцIбукьуни къячхIедикибти цалра дагъистанлан кахIелун ургар илини гьанбикиб. Дигалли шагьуртазир, дигалли шимазир, дахъал заб-марка дарили, гьар бархIила гIямрулизир, бекIахъудила шуртIразир...


Бакиличила

Ибн аль-Джаузила уршила урши Абуль Музафарли лукIули сай, Ибн Акильли сунечила буруси: «Гьачам, КягIбалис алав тIаваф барили гIергъи, нуни ванзаличиб жавгьар духрала баки чебаира. Иличиб хIунтIена гьимир лебри бриллигIянтличилси. Нуни ил ахъбуцира ва илала вегI варгес кьасбарира. Камси...


«Муриси къяналичиб кьутIкьуси бархьдеш гьалаб саби»

Гьалабван набзи бурибси къяна сабни аргъира.   АнцIбукьуни гIямрулизир сегъунти-дигара дирар. ЦацахIели къяна буресра чебиркути манзилти дирули дирар. Диннизибра бикIули бирар гIяхIдешлис къяна буралли, бунагь лебси ахIен или. Нуни аргъира къунба бугьути адамти имцIали биъни. Чули барибси...