бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Васиятличила баянти

Васиятличила баянти

Васият адамла лебдешлизибад сай гIяхIъулали, вебкIили гIергъи садакьалис бедлугуси хIекьлизи халбируси саби. Ил суннатси баркьуди саби.

Адам ара-сагъхIели ва зягIипикибхIели батурси васият цаван бетурхахъу. Васиятлизи кабурхес бирар бекIлил тухумдеш агарти адамти. Эгер адамли сунела букьурлис лебдеш батес васият баралли, цархIилти букьуртала кьабулдеш ва ихтияр агарли ил бетерхахъес асухIебирар.

Васият вебкIибсила 1/3 (хIябал бутIала ца бутIа) бутIаличиб имцIаси биэс хIебирар. Букьуртала кьабулдеш хIясибли, лебил масра бархли асубирар, амма илизи балугълахIеибсила бутIа кахIебурху. Васиятлис батурси мас къадагъабарибси секIал бетерхахъес багьандан, харжбарес асубируси ахIен. Ишди шуртIри хIясибли саби васият бируси:

1)васият бируси адам балугълаваибсили виэс гIягIниси сай;

2)дагьричевсили;

3)васият сай гIяхIъулали бирес чебиркур. Къадагъадарибти секIал васиятлизи халдирути ахIен. Васият бируси адамличиб чебси саби васиятличила кIел бикьрила гьалаб багьахъес. Васият кагъарлизи белкIесра вируси сай, амма ил хIербируси саби чIянкIли чили-биалра кабизахъалли, ил пулан адамла биъни. Адамла чеблуми лерли диалли, илди бегI гьалабси яргализир дедлугути сари, васиятлис батурси мас бутIес гьаларра. Гьарил адамли мицIирли левалли къайгъибарес чебиркур лерил чеблуми ахъес, илди ЧевяхIси Кьудратла ВегIла гьаларти диаб (динничил дархдасунти), адамтала гьаларти чеблуми диаб (арц, мас ва цархIилтира). Гьарил балугълаваибси, дагьричевси, мас-мулк ва цархIил лебдешла вегI адамлис асубируси саби сунес дигусилис ва Аллагьла I гьунчивсилис васият батес.

Васият батурси адам вебкIили гIергъи, ил бетерхахъес хъарбируси саби умутбихьеси ва игьдибарла вегI адамличи шел шартI хIясибли:

1) ислам диннизивси;

2) балугълаваибси;

3) дагьричевси;

4) лагъдешлизивад акьуси;

5) умутбихьибси. Илкьяйдали васият барили адамли хъарбарес вируси сай вебкIили гIергъи, сунела тухумтази дебали хIебисахъес ва яс хIебирахъес. СенкIун цацабехIти гIялимтала пикри хIясибли, мицIирли левалхIели илкьяйда хъарбарни гIяхIсилизи халбирули саби.

МУХIЯММАД МЯХIЯММАДОВ

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


Гьарун Идбаг

Гьарун ГIимранна урши сай. Илала насаб Якьуб Идбагла урши Лавичи абиуси саби. Гьарунна идбагдеш илала узи Мусала идбагдешличил чIумали дархдасунтири.   Египетлизиб зубартас ва канчанас сужда бирути египетлантани бекIдеш дирес бехIбихьиб. Илди Израилла халкьличи мучлаагарли хIербикIутири ва...


Суалти-жавабти

- Хьунул адамла держли ужуси мурул виалли ва илис ва иличи башути юлдашунас къуллукъбирули риалли илис бунагь биусив? Ил хьунул адамли хIяж баралли хIяж кьабулбирусив? - Муруйс къуллукъбиралли хьунуйс халаси кири биуси саби. ДекIарси анцIбукь саби мурул держли ужули виалли, илхIели сабур барили,...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...