Нијә Рамазан ајында оруҹ тутуруг?

Нијә Рамазан ајында оруҹ тутуруг?

Мүбарәк Рамазан ајы ҝәлди вә бүтүн планетин мүсәлманлары оруҹ тутур, нәинки јемәк вә ичмәкдән, һәм дә пис әмәлләрдән вә дүшүнҹәләрдән чәкинирләр. Биз бөјүкләр оруҹ тутур вә ушагларымызын бизимлә оруҹ тутмасыны истәрдик. Исламын бу ҝөзәл сүтунунун әһәмијјәтини онлара неҹә јумшаг изаһ етмәк олар ки, һәр ил бизимлә бирликдә Рамазан ајынын ҝәлишини сәбирсизликлә ҝөзләсинләр? Бәлкә дә охуҹуларын диггәтинә чатдырдығымыз бир һекајәт буна көмәк едәр.

 

Рамазан Ајы

- Ана, мән јемәк истәмирәм. Мән артыг бөјүјәм, сәнинлә вә атамла бирликдә оруҹ тута биләрәм, - Әһмәд анасына деди.

- Јахшы, Әһмәд. Буну ешитмәјимә шадам. Сабаһ сәни суһура ојадарам, мәнимлә вә атанла сәһәр јемәји јејәрсән. Сәһәр мүсәлманлар бүтүн ҝүнә ҝүҹ әлдә етмәк үчүн јејирләр, сонра бүтүн ҝүнү јемирләр вә ахшам дүшәндә ахшам намазынын башламасы илә оруҹу ачырлар.

Әһмәд бир аз отурду, дүшүндү вә сонра сорушду:

- Ана, биз нијә оруҹ тутуруг?

- Бу, јахшы суалдыр, Әһмәд, - ана галхыб мәтбәхә ҝетди, шкафа јахынлашды вә орадан нәсә чыхарды.

- Билирсән бу нәдир, оғлум?

- Бу, блендердир.

- Билирсән бу нә едир?

- Мејвә вә тәрәвәзләри доғрајыр, сән тез-тез блендер илә мәним үчүн ширәләр һазырлајырсан.

Ана ҝүлүмсәди.

- Бәли, тамамилә доғрудур. Блендер мәһсуллары хырдалајыр. Бәдәнимиз дә ејни шеји едир - једикләримизи үјүдүр. Аллаһ-Тәала бизи о гәдәр гәрибә јаратмышдыр ки, һеч бир көмәјимиз олмадан бәдәнимиздә һансы мүрәккәб просесләрин баш вердијини һәтта белә ҝөрмүрүк. Бәдәнимиз једијимиз гидалардан бизим үчүн јахшы оланы ҝөтүрүр вә галан һәр шеји чыхарыр. Беләликлә, һәјатымыз бојунҹа һәр заман, ҝүндән-ҝүнә белә едир.

- Анҹаг бәдәнимиз јәгин ки, чох јорулур, ана?

- Сән һаглысан. Блендер кими. Чох тез-тез истифадә етсәк, писләшә биләр. Сонра ону тәмир етмәк лазым олур. Буна ҝөрә бәдәнимизә истираһәт етмәк имканы вермәлијик ки, сонрадан бизим үчүн даһа јахшы ишләјә билсин. Мәһз буна ҝөрә биз мүсәлманлар Рамазан ајында вә илин диҝәр ҝүнләриндә дә оруҹ тутуруг.

Оғлан бир аз даһа дүшүндү вә сонра сорушду:

- Бәс истәмәдији үчүн оруҹ тутмајанлара нә олаҹаг?

- Сәнә дејәрәм, амма әввәлҹә ҹаваб вер: баҹын Зејнәбин ән севимли рәнҝи нәдир?

- Чәһрајы.

- Онун мәктәбли формасы һансы рәнҝдәдир?

- Мави. Анҹаг чәһрајы форма ҝејинмәк истәдијини сөјләјир.

- Нијә ону ҝејинмир?

- Мүәллимин ону ҹәзаландыраҹағындан горхур.

- Ҝөрүрсән, чәһрајы палтар ҝејинәрәк мәктәб гајдаларыны поздуғуна ҝөрә ону ҹәзаландыра биләҹәк бир мүәллимдән горхур. Билирсән, оғул, Аллаһ бизим үчүн нәјин јахшы олдуғуну билир вә буна ҝөрә дә әмр етдијини етмәлијик, чүнки О һәр шеји ҝөрүр вә билир. Биз Ону севәҹәјик вә ондан горхаҹағыг вә биздән разы галмасы үчүн һәр шеји етмәјә чалышаҹағыг. Оруҹ Аллаһын разы олдуғу бир шејдир, буна ҝөрә Рамазан ајынын ҝәлишинә чох севинирик.

- Бәс аҹлыг сәнә әзаб вермир, ана?

- Әлбәттә ки, хүсусилә јајда јемәк вә ичмәк истәјир адам. Анҹаг өзүнүзү јемәк истәјиндән јајындырмаг үчүн башга ваҹиб шејләрлә мәшғул ола биләрсән. Биз Гуран охујур, хәстәләрә баш чәкир, мәсҹидә ҝедир вә башга хејирхаһ ишләр ҝөрүрүк. Үстәлик, бүтүн бунлар үчүн Уҹа Аллаһдан бир мүкафат вәд едилмишдир вә бундан әлавә, заман белә учур вә ифтар вахты тез ҝәлир.

- Мүсәлманларын оруҹ тутмасынын башга сәбәбләри вармы?

- Бәли. Бәхтимиз ҝәтириб, Әһмәд, чүнки һәр ҝүн јемәјимиз вар. Анҹаг бүтүн инсанларын јемәји јохдур. Вә онлар кими аҹ олдуғумуз заман вәзијјәтләрини анламаг даһа асандыр. Башгаларынын еһтијаҹларына даһа диггәтли олуруг, үрәјимиз јумшалыр.

Әһмәд анасынын ҹавабларындан мәмнун ҝөрүнүрдү:

- Ана, бу ҝүн үчүн шам јемәји һазырламаға сәнә көмәк едә биләрәмми?

- Әлбәттә, оғлум, - ана да Әһмәдин һәр шеји баша дүшдүјүнә севинирди…

2026-05-01 (Зул къагIида 1447 г.) №5.


Quranda qiraət fərqlərinin (qiraətlərin) yaranmasının ilkin tarixi

Qurani-Kərim Uca Allahın bənzəri olmayan möcüzəsidir və o, 23 il ərzində Muhəmməd Peyğəmbərə ﷺ nazil olmuşdur. Dünyada ona bənzər heç nə yoxdur və Uca Allah onu ilkin halında qoruyacağını Öz üzərinə götürmüşdür.   Bundan əlavə, Allah onun...


Исламда гурбан кәсмә ајини

Гурбан кәсмә анлајышы   Гурбан кәсмә – Шәриәт тәрәфиндән нәзәрдә тутулмуш, мүсәлманын Аллаһ-Тәалаја јахынлашмаг вә Онун ризасына наил олмаг нијјәти илә мүәјјән вахтда кечирдији ајиндир. Бу мәрасимдә дәвә, ири вә хырда бујнузлу һејван кәсирләр.   Гурбан кәсмәнин ганунилији...


Qurbanın (qurban kəsmənin) mənşəyi haqqında

Hər il hicri-qəməri təqvimin Zül-hiccə ayının 10-cu günü dünya müsəlmanları ilin ən mühüm dini hadisəsini – Qurban bayramını (İd əl-Ədha) qeyd edirlər. Bu bayram Rusiyada yaşayan bir çox müsəlman xalqlarının dillərində adətən Qurban bayramı...


Əgər Allah ﷻ məni sevirsə, niyə imtahanlara çəkir?

Bu, əslində İslamda ədalət anlayışının nə dərəcədə olması ilə bağlı bir sualdır. Mənə bu sualla üç fərqli insan, fərqli şəraitlərdə müraciət etmişdi. Onların yeganə ortaq cəhəti o idi ki, sorğu qoyanların hər biri ciddi mənəvi çətinliklərlə üzləşən gənc müsəlmanlar...


Имaм, һaфиз, ҝөркəмли aлим Ҹəлaлəддин əс-Сүјути

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Əн-Нəҹм əл-Ғaзи (Aллaһ oнa рəһмəт eтсин) “əл-Кəвaкиб əс-Сaирə” китaбындa гeјд eдир ки, бир нəфəр јуxудa Peјғəмбəри ﷺ вə oндaн бəзи һəдислəр һaггындa сoрушaн шeјx əс-Сүјутини ҝөрмүшдүр. Peјғəмбəр ﷺ исə oнa бeлə ҹaвaб вeрмишдир:...