Ҝөзәл телефон

Ҝөзәл телефон

Ҝөзәл телефон

Бир дәфә мәктәбдән евә гајыдаркән Маһмуд мобил телефон тапды. Севинәрәк онун о јан бу јанына бахмаға башлады. Чох ҝөзәл, чохлу функсијалы иди – еләси ки, һәмишә ону арзулајырды. Чох фикирләшмәдән Маһмуд телефону ҹибиндә ҝизләтди вә јеришини сүр’әтләндирди.

Јолда фикирләширди ки, неҹә һәрәкәт етсин. О, һәмишә белә телефон арзулајырды. Амма о, өз телефонуну арзулајырды, өзҝәсинин јох. Ди ҝәл ки ону тапыб, кечмиш саһиби исә – итирмишдир. Демәли, инди бу, онун телефонудур вә ону гајтармамаға һаггы вар.

Бүтүн ҝүнү Маһмуд икили һисс кечирирди. Бир тәрәфдән о, тәзә тапынтысына севинирди. Диҝәр тәрәфдән – о, баша дүшүрдү ки, дүзҝүн һәрәкәт етмир. Ахшам бу барәдә анасыјла данышмаг гәрарына ҝәлди вә һәр шеји она сөјләди.

Оғлуну динләдикдән сонра анасы деди ки, өзүндә инсаны горујуб сахламаг чох ваҹибдир. Өз һәрәкәтләринә истәдијин кими бәраәт газандырмаг олар. Лакин бә’зән дүзҝүн һәрәкәт етдијини баша дүшмәк үчүн өзүнү башга адамын јеринә гојуб вәзијјәтә кәнардан бахмаг лазымдыр.

Анасы Маһмуда тәклиф етди ки, тәсәввүр етсин ки,о, өз телефонуну итирмишдир. Вә ондан сорушду: “Сән неҹә истәрдин ки, сәнин телефонунла һәрәкәт етсинләр?” – “Әлбәттә, мән истәрдим ки, ону мәнә гајтарсынлар, чүнки бу, мәним телефонумдур!” – фикирләшмәдән деди Маһмуд. О, өз тәәҹҹүб вә һиддәтини ҝизләтмирди. “Будур бах, - давам еләди анасы, - өз телефонуну итирән адам да чох истәрди ки, ону она гајтарсынлар”.

Маһмуд һәр шеји баша дүшдү вә бахмајараг ки, телефону өзүндә сахламаг истәјирди, гәрара ҝәлди ки, ону саһибинә гајтармаг даһа дүзҝүн оларды.

О, бурахылмыш чағырышлары тапыб јенидән зәнҝ еләди. Телефон саһибини тапыб оғлан мобилники она гајтармаға тәләсди. Ону ҝөрәндә исә чох тәәҹҹүбләнди вә севинди –телефон саһиби онун көһнә танышы чыхды. Нә вахтса онлар бир евдә јашамыш вә чох јахшы дост идиләр. Маһмуд севинҹини анасы илә бөлүшдүрмәјә тәләсди. Анасы исә деди ки, бу, онун дүзҝүн һәрәкәтинә ҝөрә Аллаһ-тәаланын мүкафатыдыр. Маһмудун севинҹини тәсвир етмәк мүмкүн дејилди: шүбһәсиз, о, садәҹә телефондан даһа чох газанмышды.

Маһмуд һәтта тәсәввүр етмәјә горхурду ки, әҝәр тапылмыш телефону гајтармаг гәрарына ҝәлмәсәјди, өз достуна һеч вахт раст ҝәлмәзди. Һәјатда исә белә һаллар чох тез-тез баш верир. Бә’зән биз ҝөрмүрүк ки, неҹә ујдурма хошбәхтлик далынҹа гачанда һәгиги вә бөјүк хошбәхтлији итиририк.

Әлфијјә Идрисова

2026-05-01 (Зул къагIида 1447 г.) №5.


Имaм, һaфиз, ҝөркəмли aлим Ҹəлaлəддин əс-Сүјути

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Əн-Нəҹм əл-Ғaзи (Aллaһ oнa рəһмəт eтсин) “əл-Кəвaкиб əс-Сaирə” китaбындa гeјд eдир ки, бир нəфəр јуxудa Peјғəмбəри ﷺ вə oндaн бəзи һəдислəр һaггындa сoрушaн шeјx əс-Сүјутини ҝөрмүшдүр. Peјғəмбəр ﷺ исə oнa бeлə ҹaвaб вeрмишдир:...


Ислaмдa һиссə-һиссə өдəнишлə aлыш-вeриш eтмəјə иҹaзə вeрилирми?

Һиссə-һиссə сaтыш (тəгситлə тиҹaрəт) — eлə бир тиҹaрəт нөвүдүр ки, бу зaмaн мүгaвилə бaғлaндығы aндa мaл aлыҹынын мүлкијјəтинə вə истифaдəсинə кeчир, мaлын дəјəринин өдəнилмəси исə јa тaм шəкилдə, јa дa һиссə-һиссə oлмaглa, əввəлҹəдəн рaзылaшдырылмыш вaxт интeрвaллaры илə тəxирə...


Qadın hiylələri – xeyirə, yoxsa zərərə?

Nədənsə bir çoxumuz əminik ki, “qadın hiylələri” və müxtəlif “xanım fəndləri” ərimizin rəğbətini qazanmağın, onun münasibətini dəyişməyin, ailə mübahisəsində qalib gəlməyin və vəziyyətdən zərərsiz çıxmağın əsas yoludur. Dodaqları büzmək,...


Исламда гурбан кәсмә ајини

Гурбан кәсмә анлајышы   Гурбан кәсмә – Шәриәт тәрәфиндән нәзәрдә тутулмуш, мүсәлманын Аллаһ-Тәалаја јахынлашмаг вә Онун ризасына наил олмаг нијјәти илә мүәјјән вахтда кечирдији ајиндир. Бу мәрасимдә дәвә, ири вә хырда бујнузлу һејван кәсирләр.   Гурбан кәсмәнин ганунилији...


Təbii fəlakət: Davamlılıq və insanlıq sınağı

2026-cı ilin mart-aprel aylarında Dağıstanın üzləşdiyi güclü sel fəlakəti bölgə üçün son illərin ən ağır təbiət imtahanlarından birinə çevrildi.   Bir çox şəhər və rayonlarda suyun səviyyəsinin qəfil yüksəlməsi yaşayış məhəllələrinin su altında qalmasına, nəqliyyatın iflic olmasına,...