бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Гурдарив яра арслан-къапланрив?

Гурдарив яра арслан-къапланрив?

Цагьачам сапарличи дуравхъунси жагьил адам цIябдаибхIейс чIянкI авлахъличив калун. ДугIла мицIираглизивад урухиубли, илини кьасбариб дуги беркIесил мер баргес.

Баргили галга, иличи ацIиб. БахъхIи агарли, галгалиу дяхъи-хъаслабиубси гурда гIяргбикIули бакIиб. Адам ил чебаили пикриухъун: «Сели бугесара, секьяйда милиги ахъесара гурдани?» Камси замана дикили гIергъи, арслан-къаплан хъусбяхъили барткелра галгала мякьла сабаиб. КъяббикIули, кесекунадбарили бергун ва белкъи гьарахъбикиб.

Гурда хъусбикIули гъамбиуб, лига-кьякьяличиб калунси диъ берги, илра белкъун. Жагьил адам пикриухъун: «ХIера! Аллагьли (с.т.) бяхъибси гурда гушли хIебатурли, илала кьяшмала уди сегъуналра къиян агарли, бергеси баахъиб». Илини гьаман вягIза-насихIятуназиб иргъусири, гьариллис сунела пай биуси саби ибси. Гьанна биалли, ил сунела хIулбани чебаиб. «ГIур сен ну инжитвирусира хIянчиличи вашули? Нунира сегъуна-биалра хIериэс мер баргили, илав хIерли вирус, Аллагьли (с.т.) набра беркесил баахъайчи», – илала бекIлизи пикри минабиуб.

ШаладикибхIейс, ил увяхIяхъили галгаличивад ватихьиб сунес мер баргес. Баргили гьунчибси буркьбиубси хъали, илав хIерли кайиб чизи-биалра сунес се-биалра хахъес. Арбякьун ца бархIи, кIел, хIябал, сегъуналра беркеси агара. Гушиубли, бекI жургъбикIесбииб. Инжитвиубли, гьанкI чебакIиб. Илини муэрлизиб тIамала иргъули сай: «Эй, абдал адам! Сен иша кайхьунсири? Айзи! Сен хIу уркIецIидухъахъес хIерсири, хIукIун ара-сагълири?! ХIед хIу дяхъи-хъаслабиубси, гIяргбикIуси гурда сай или гьанбикили хIебиэс? Айзину узен, арслан-къаплан кьяйда вии, цархIилтасра хIезибад гIяхIдеш биэсли. Гурдала биалли, гьунарагарси цархIилли диру».

Ил гьанкIлизивад чеваргъили тамашавиуб: «ВяхI! Муэру гъари иш набчил кабикибси, яра хIуруцIу?!» ИлхIейчивад сунела хатIа аргъили, ил гьатIира чеветаили узес вехIихьиб. Илини аргъиб, вегIли къайгъибирусилис биъни Кьудратла ВегIли кумекбируси.

ХIЯДУРБАРИБСИ Н. ГЪУРУЕВА

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Суалти-жавабти

- Хьунул адамла держли ужуси мурул виалли ва илис ва иличи башути юлдашунас къуллукъбирули риалли илис бунагь биусив? Ил хьунул адамли хIяж баралли хIяж кьабулбирусив? - Муруйс къуллукъбиралли хьунуйс халаси кири биуси саби. ДекIарси анцIбукь саби мурул держли ужули виалли, илхIели сабур барили,...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Ан-Низамия мадрасалис – 950 дус

ДР -ла тах шагьарлизиб халаси халкьани-ургабси мажлис бетерхур, ан-Низамия мадраса акIахъубхIейчибад 950 дус дикнилис хасбарибси. Ил исламла дунъяла ургарти даршдусмала бегIлара мягIничебтазибад цали бируси багьудила центр саби.   2025 ибил дусла декабрь базличиб МяхIячкъалализиб лебил...


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...