Пејғәмбәр ﷺ тәринин гохусу мүшкдән дә әтирли иди

Пејғәмбәр ﷺ тәринин гохусу мүшкдән дә әтирли иди

Пејғәмбәр ﷺ тәринин гохусу мүшкдән дә әтирли иди

Пејғәмбәр ﷺ тәринин гохусу мүшкдән дә әтирли иди. Сəһaбə Әнас бу барәдә белә дејәрди: “Аллаһ Елчиси нур сaчырды, онун тәр дамлалары мирвари дәнәләринә бәнзәјирди, ҝәзәндә исә бир аз ирәли әјилиб ағыр, тәмкинлә, вүгарла јеријирди (ләјагәтлә, амма јаваш јох).

 

Мән һеч вахт Аллаһ Рəсулунун ﷺ әлиндән даһа јумшаг олан ипәк вә ја парчаја тохунмамышам вә ондан ҝәлән гохудан даһа рајиһәли ола билән мүшк вә ја әнбәр әтри гохумамышам”.

Пејғәмбәрлә ﷺ саламлашанда хош гоху вә гејри-ади бир јүнҝүллүк вә истилик һисси һәтта бир нечә ҝүн кечәндән сонра да галырды. Рəсулүллaһ ﷺ әлини ушаглардан биринин башына гојанда, бу ушаглары сонра чох хош гохусу илә башгаларындан фәргләндирмәк оларды.

Пејғәмбәр ﷺ шәхси ҝиҝијенаја бөјүк диггәт јетирирди. Рәббин истәклиси ﷺ һәр һәфтә чимирди. Јемәкдән әввәл һәмишә әлләрини јујар, һәфтәдә бир дәфә бығларыны вә дырнагларыны кәсәр вә дејәрди ки, иман, дин тәмизлијә әсасланыр.

О ﷺ, сачларыны дарајыб онлара јағ сүртәр, ҝөзләринә сүрмә чәкәрди. Јемәкдән сонра Пејғәмбәр ﷺ дишләрини тәмизләјәр, һәр дәфә јатмаздан әввәл вә јухудан дуранда, намаз гылмаздан әввәл вә сонра сивак (арак ағаҹы көкләриндән тәбии диш чубуғу) илә дишләрини тәмизләјәрди. Һәмишә палтары тәмиз сахлајар, сәлигәли вә тәмиз ҝејинәр, инсанлары тәмизлијә чағырарды, евләри, һәјәтләри вә мәсҹидләри тәмиз сахламағы әмр едирди. Рәсулүллаһ ﷺ һәмишә дәстәмазда олар, бәдән ҝиҝијенасына нәзарәт едәр вә һәмишә хариҹи ҝөрүнүшдә тәмизлијә риајәт едәрди.

 

Рамиз Сәфиуллин

2026-05-01 (Зул къагIида 1447 г.) №5.


Qurbanın (qurban kəsmənin) mənşəyi haqqında

Hər il hicri-qəməri təqvimin Zül-hiccə ayının 10-cu günü dünya müsəlmanları ilin ən mühüm dini hadisəsini – Qurban bayramını (İd əl-Ədha) qeyd edirlər. Bu bayram Rusiyada yaşayan bir çox müsəlman xalqlarının dillərində adətən Qurban bayramı...


Qurban kəsməyi necə düzgün yerinə yetirmək olar (qurban)

Qurban üçün yararlı olan ev heyvanları   Ev heyvanları içərisində qurban üçün dəvə, iri buynuzlu heyvanlar (mal-qara) və xırda buynuzlu heyvanlar (qoyun-keçi) kəsilir. Yəni, dörd məzhəbin rəyinə görə, ev heyvanları arasında yalnız bu...


Чөрәк гырынтылары

Зарина мағазадан чыхыб халасынын јанына јолланды. Халасы хәстәләнмишди, Зарина она гуллуг етмәк вә ев ишләриндә көмәклик ҝөстәрмәк үчүн ҝетмишди. Хала илә бирликдә онлар наһар һазырлајыб једиләр вә Зарина мәнзилдә сәлигә-сәһман јаратмаг истәди. О, мәтбәхдән башламаг гәрарына ҝәлди. Тез габ-гаҹағы...


Имaм, һaфиз, ҝөркəмли aлим Ҹəлaлəддин əс-Сүјути

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Əн-Нəҹм əл-Ғaзи (Aллaһ oнa рəһмəт eтсин) “əл-Кəвaкиб əс-Сaирə” китaбындa гeјд eдир ки, бир нəфəр јуxудa Peјғəмбəри ﷺ вə oндaн бəзи һəдислəр һaггындa сoрушaн шeјx əс-Сүјутини ҝөрмүшдүр. Peјғəмбəр ﷺ исə oнa бeлə ҹaвaб вeрмишдир:...


Исламда гурбан кәсмә ајини

Гурбан кәсмә анлајышы   Гурбан кәсмә – Шәриәт тәрәфиндән нәзәрдә тутулмуш, мүсәлманын Аллаһ-Тәалаја јахынлашмаг вә Онун ризасына наил олмаг нијјәти илә мүәјјән вахтда кечирдији ајиндир. Бу мәрасимдә дәвә, ири вә хырда бујнузлу һејван кәсирләр.   Гурбан кәсмәнин ганунилији...